Јован Бабунски — разлика између измена

 

== Ослободилачки ратови ==

Када је [[1908]]. године у Турској извршен преврат и када су дошли на власт [[Младотурци]], прогласили су [[Устав]] и опште помирење, војвода Бабунски је неко време прекинуо четовање. Међутим, балкански чир се није могао лечити фразама. Младотурци су ухапсили војводу Бабунског, али је успео да побегне у [[Краљевина Србија|Србију]]. Године 1912. за време [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], у одреду [[Војин Поповић|Војводе Вука]] учествује у борбама на [[Стревица|Стревици]] где бива рањен. У [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] учествовао је у Добровољачком одреду у [[брегалничка битка|бици на Брегалници]]. По избијању [[Први светски рат|Првог светског рата]] Бабунски формира Савски четнички одред, касније преименован у Руднички четнички одред под командом мајора [[Војислав Танкосић|Војислава Танкосића]]. Овај одред примио је на себе прве ударе [[Аустроугарска|аустроугарске]] војске. Одред је између осталог разнео железнички мост на [[Сава|Сави]]. Након победа на [[Цер (планина)|Церу]] и [[Колубара|Колубари]] 1914. комитет у [[Софија|Софији]] по наговору [[Беч]]а убацује чете у тадашњу [[Јужна Србија|Јужну Србију]]. Српска влада формира четничке одреде за сузбијање терористичких делатности ових чета. За команданта ових антитерористичких и потерних одељења постављен је Јован Бабунски. Уочи напада [[Бугарска|Бугарске]] и [[Немачка|Немачке]] 1915. српска влада чете и потерна одељења преформира у Летећи жандармеријски одред под непосредном командом Врховне команде. Овај одред под командом Бабунског добио је задатак да у [[Качаник]]у спречи продор бугарске 3. дивизије. Одред је са великим губицима успео месец дана да спречи пролазак Бугара. По повлачењу српске војске Летећи одред се повлачи заједно са француском војском. На [[Солунски фронт|Солунском фронту]] 1916. одред Бабунског бива придржен [[Прва армија|Првој армији]] и распоређен на одсек код [[Преспанско језеро|Преспанског језера]]. У борбама са Бугарима и Немцима на овом сектору Бабунски и његов одред се истичу хватањем непријатеља иза линије фронта и прикупљању информација. Након заробљавања два немачка торпедна чамца бива одликован од француског генерала Франше де Епереа.<ref>Алекса Јовановић, ''Српске школе и четнички покрет'', Скопље 1937, 281, 288, 306</ref><ref>Драгутин Илић, ''Југословенски народни владари и великани'', Београд 1936, 208-211.</ref><ref>Милан Поповић, ''Споменица учитељима и учитељицама изгинулим и помрлим у ратовима 1912—1918'', Београд б.г., 8-10.</ref><ref>П. Д. С. Јеринић, ''Војводе у четничкој акцији у Старој Србији и Маћедонији'', бр. 32, Београд 2008, 19-21.</ref><ref>П. Пејчић, ''Четнички покрет у Краљевини Србији'', Крагујевац 2007, 56, 59-61, 63, 70, 74, 78-79, 82-85, 94, 100, 123, 137, 142, 144, 184, 212, 277-281, 296, 319-320, 336-340, 378, 380.</ref><ref>http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr.pdf</ref>