Серафим Саровски — разлика између измена

 

Добивши од Бога [[божја милост|благодатне]] дарове: прозорљивости, чудеса и исцељења, а по вољи Свевишњега поче ступати у разговор са посетиоцима, а пре свега са монасима. Његове речи, пренете неком особеном љубављу и препуне неке тихе, животне власти, загреваху срца, чак и она окорела и хладна. С великом љубављу лечио је све душевне и телесне болести. Толико је био познат и вољен да је дневно долазило скоро по две хиљаде људи на лечење или савете, или само за благослов. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао ''„убоги Серафим“''. {{чињеница|date=09. 2009.}}

 

Дана [[2. јануар]]а/14. јануара [[1833]]. године старац Серафим је завршио свој живот на земљи, у својој обичној белој подраси, клечећи на коленима на свагдашњем месту својих молитвених подвига, пред иконом Божје Матере ''„Умилење“''. О врату му је висио мали крст са распећем. Руке су му биле прекрштене на грудима. [[Српска православна црква]] га празнује као Преподобног Серафима Саровског 2. јануара по црквеном, а [[15. јануар]]а по грегоријанском календару.

 

== Види још ==