Године 1956. након завршетка колеџа, отишао је на Академију за оријенталне студије у Сан Франциску, где је студирао компаративну анализу религија. Тамо је изучавао различите духовне школе: [[хиндуизам]], [[будизам]], [[јудаизам]] и [[суфизам]] и др. и то на изворним језицима. Тамо је магистрирао. Након посете руске православне Саборне радости свих који Тугују у Сан Франциску, раскинуо је са будизмом и почео да изучава [[Православље|православну]] духовност, учио руски језик и проучавао православну литературу.
Године 1961. је напустио Академију за оријенталне студије у Сан Франциску. У фебруару 1962. године примио је православно крштење, [[Руска православна загранична црква|Руске заграничне православне цркве]]. Био је духовни син [[Јован Шангајски|Светог Јована Шангајског]]. Након крштења, упознао се са потомцима руских емиграната дипломске православне Богословије и заједно су објављивали билтен „Православни гласник“. Убрзо су отворили продавницу православних икона и књига — једну од првих у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], која је убрзо постала један од духовних центара руског православља у Америци. Јуџин је интензивно проучавао руски и црквенословенски језик, био је чтец у цркви. Дипломирао је на Православном теолошком факултету у Сан Франциску.
Године 1967. у шуми у северној Калифорнији, у близини града Платини изградио је манастир, у који се преселио 1969. године. Године 1970. замонашио се и узео име Серафим (у част [[Серафим Саровски|Светог Серафима Саровског]]). У манастиру, који је назван „Манастир братства Светог Германа од Аљаске“, наставио је да објављује православне новине, пише и објављује дела духовног, образовног и теолошког садржаја. Био је изузетно активан у мисионарском раду. Својим проповедима и богословским радовима заступао је истинитост учења православне вере и погрешног модерног духа и свих модерних порока. Он је први амерички православни свештеник који је повезан с патристичком традицијом Цркве. [[Црквени оци|Свети Оци Цркве]] и испосници, нарочито монашке заједнице у Русији [[Валамски манастир|Валаама]] и Оптине, имале су пресудног значаја у духовном формирању младог Јуџина. Генерација младог нараштаја у Сједињеним Државама, каже Јуџин, духовно је мртва, без компаса је. „Христос је једини излаз из овога света“, често би говорио и писао отац Серафим. Нека од дела о. Серафима преведена су и на српски језик. Овде свакако треба издвојити дело "Душа после смрти" које је превео Слободан Продић. Дело је до сада доживело четири издања.
Године [[1977]]. Серафим је рукоположен за [[јеромонах]]а.
