Свети Јустин Ћелијски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Биографија: I ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 43:
У [[Атина|Атини]] стиче докторат богословља. Свети синод му наједном ускраћује стипендију, пред сам докторат. Морао је [[1921]]. године да се повуче у Србију и постане наставник карловачке богословије. Предавао је Свето писмо Новога завета, Догматику и Патрологију. Ту прима јеромонашки чин. Временом постаје уредник православнога часописа ''„Хришћански живот“''. Познати су његови чланци ''„Са уредничког стола“''. Понекад му је перо ''„било оштрије“'' и дотицало се и неких тадашњих неправилности у свештенству СПЦ и богословским школама. У карловачкој богословији (у коју је у међувремено био премештен), неко му краде са раднога стола докторску дисертацију о гносеологији Св. Исака Сиријског и Св. Макарија Египатског. Али ипак је за пар дана написао оквирно исту дисертацију ''„Проблем личности и познања по учењу Св. Макарија Египатског“'' и докторира у Атини, 1926. године. Убрзо потом протеран је из Карловачке богословије у [[Призрен]], где је провео око годину дана, тачно онолико времена колико је требало да се часопис ''„Хришћански живот“'' угаси.
У то време на Западу, у [[Чешка|Чешкој]] јавља се покрет који је желео да се врати у Православну веру. Јустин бива изабран за помоћника владици [[Јосиф Цвијовић|Јосифу Цвијовићу]] у мисији у Прикарпатској Русији. Убрзо је Свети синод одлучио да га постави за [[епископ]]а. Он је то одбио уз образложење да је недостојан тог чина. После тога ниједном није биран или предлаган за епископа. После тога је постављен за професора [[Битољска богословија|Битољске богословије]]. На богословији је био у вези са владиком Николајем и [[Јован Шангајски|Јованом Шангајским]]. Заједно са архијерејима [[Српска православна црква|СПЦ]] борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је водио Св. владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са избеглим православним Русима, испред црвене револуције.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са [[Бранислав Петронијевић|Браниславом Петронијевићем]] основао је [[Српско филозофско друштво]] 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке литературе.
| |||