Никола I Петровић Његош — разлика између измена

{{main|Избори у Црној Гори 1905.|Никољданска скупштина|Никољдански устав|Народна скупштина (ЦрнаКњажевине Црне Гора)Горе}}

[[Датотека:AX Cetinje Zetski Dom-20060818.jpg|мини|Позориште „[[Зетски дом]]“ у коме је сазвана скупштина и проглашен [[Никољдански устав|Устав изЦрне 1905.Горе]] 1905.]]

У унутрашњој политици књаз Никола је био превише својевољан и нетрпељив и, упркос неким успјесима, отуђио је од себе велики дио својих сарадника, црногорских главара и готово сву народну интелигенцију, школовану у Београду.{{sfn|Jelavich|1983|pp=36}}{{sfn|Петрановић|1988|pp=37}} [[Мајски преврат]] и успостављање стабилног [[Парламентаризам у Краљевини Србији|парламентарног поретка]] у [[Краљевина Србија|Србији]] је довело до раста политичког престижа Србије. У тим околностима опозиција је тражила успостављање уставне владавине и уједињење Србије и Црне Горе. У Русији цар [[Николај II Александрович|Николај II]] је послије пораза у руско-јапанском рату и [[Руска револуција 1905.|Руске револуције]] био принуђен да донесе [[Основни државни закони Руске Империје|устав]]. У таквим околностима књаз Никола се одлучио за прелаз на уставну владавину и сазове [[Никољданска скупштина|уставотворну скупштину]].{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=180}} Дао је земљи [[устав]] [[6. децембар|6. децембра]] [[1905]]. познат под називом [[Никољдански устав]] јер је донет на [[Свети Никола|Светог Николу]].

Упркос Николиним мјерама предострожниости, [[Редовни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1906.|скупштина]] [[Парламентарни избори у Књажевини Црној Гори 1906.|изабрана]] [[1906]]. је покушала да му се супротстави. [[Народна скупштина (Црна Гора)|Народна скупштина]] је постала сцена жестоких обрачуна присталица и противника кнеза Николе. Услиједио је низ краткорочних политичких савеза, смјењивање влада и стварање огорченог политичког ривалства. Противници кнеза су предвођени кнежевим рођаком [[Шако Петровић-Његош|Шаком Петровићем-Његошем]] организовани у Клуб народних посланика и у народу су били прозвани клубашима. Клубаши су подржавали тијешње везе са Србијом и југословенску идеју. Не чекајући да јој новоизабрана скупштина изгласа неповјерење, [[Прва влада Лазара Мијушковића|Мијушковићева влада]] је поднијела оставку у новембру 1906. Мандат за састављање владе кнез је повјерио клубашу [[Марко Радуловић|Марку Радуловићу]]. У драстичним обрачунима политичких противника режим најчешће није бирао средства, али ни опозиција. Радуловић је фебруара [[1907]]. поднио оставку. Мандат за састав нове повјерен је [[Андрија Радовић|Андрији Радовићу]], којег је кнез Никола, за разлику од претходника Радуловића, сматрао својим човјеком, оданим и послушним.{{sfn|Илинчић|2012|pp=14}} Клубаши су у фебруару 1907. основали [[Народна странка (Црна Гора)|Народну странку]], прву политичку странку у Црној Гори. Како би се успоставила противтежа у Скупштини, скупштинска мањина која је окупљала од кнежеве конзервативне присталице је организована у [[Права народна странка|Праву народну странку]], у народу познату као праваши. Предводио их је Лазар Мијушковић.{{sfn|Pavlovic|2008|pp=43}} Да би направио баланс, књаз је предложио двјема струјама да образују коалициону владу, што већина (клубаши) није прихватила, а влада Андрије Радовића је поднијела оставку. [[Влада Лазара Томановића|Нову владу]], априла 1907, образовао је [[Лазар Томановић]], поријеклом из Боке, који није припадао ниједној политичкој групацији у скупштини. Јула 1907. кнез је распустио Црногорску народну скупштину, забранио рад Народној странци и излажење листа ''Народна мисао''.{{sfn|Петрановић|1988|pp=37}} Народна странка је одлучила да бојкотује [[Парламентарни избори у Књажевини Црној Гори 1907.|изборе 1907.]] због кнежевих лоших односа са Србијом. Неки клубашки прваци су били хапшени, попут [[Лазар Сочица|Лазара Сочице]], док су многи клубаши, попут Андрије Радовића и [[Марко Даковић|Марка Даковића]] емигрирали.