Драгутин Гостушки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 26:
== Музиколог ==
Студирао је композицију на [[Музичка академија у Београду|Музичкој академији у Београду]] и дипломирао [[1951]]. а упоредо историју уметности на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]], где је докторирао [[1965]]. Научни саветник Музиколошког института [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], а касније и директор (1974—78).<ref>Rōmanou, Kaitē. 2009. Serbian & Greek Art Music : A Patch to Western Music History. Bristol, UK: Intellect Books, 2009.</ref>
<br />
На позив академика Петра Коњовића, 1952. године
изабран је за асистента у Музиколошком институту САНУ. До 1958. године
Линија 39 ⟶ 40:
естетике. Синтезу својих погледа изложио је у монографији Време уметности
(1968). Избор значајних текстова обухваћен је другом његовом књигом –
Уметност у недостатку доказа (1977). <br />
Музиколошке студије, филозофске и уметничке есеје, као и историјске прегледе савремене југословенске музике
објавио је у иностраним (Musical Quarterly, Atlantic, Fenerate, International
Линија 50 ⟶ 52:
обављао је функцију директора Института.<ref>Front Matter. (1977). Front Matter. International Review of the Aesthetics and Sociology of Music,8(1), 1–4.</ref>
== Композитор ==
Компонује умерено модерна, претежно лирски обојена дела, служећи се понекад и стилизованим обележјима фолклора. Проучавао је естетске проблеме уметности. Написао је монографију ''Време уметности'' (докторска теза 1968), и збирку есеја ''Уметност у недостатку доказа'' Београд [[1977]]. и више студија и чланака.Као композитор, Гостушки је био активан до почетка шездесетих година.<br />
Његов жанровски разноврстан композиторски опус обухвата око четрдесет дела.
Најуспелије композиције доживеле су велики број извођења (хорске минијатуре
Линија 69 ⟶ 72:
а. Интегрални опус уметничке критике обухвата око 400 текстова, посвећених
не само актуелним музичким, ликовним и позоришним догађајима, већ и
генералним уметничко-теоријским и естетичким темама.2<br />
Био је ангажован и на многобројним стручним, селекторским и
друштвеним пословима. Почетком шездесетих (1962) изабран је за члана
Линија 82 ⟶ 86:
председник и вишегодишњи члан Селекционе комисије Октобарског салона,
члан организационог одбора Седмог Београдског џез фестивала (1977) и
Уметничке комисије Југословенских хорских свечаности (Ниш).<br />
Присно је сарађивао и са електронским медијима, посебно са
Телевизијом. У опусу телевизијских емисија издваја се серија Рађање српске
| |||