Самуилово царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon |
м Разне исправке |
||
Ред 74:
Василије овог пута продире до самог [[Охрид]]а, али га напади [[Војвода Ивац|војводе Ивца]] на његову позадину приморавају да се врати. Ивац се пред царем повукао у [[Планина|планине]], након чега се он бацио на заузимање преосталих [[запад]]них делова Самуиловог царства, заузевши [[Тврђава|тврђаве]] [[Термица (тврђава)|Термицу]] (недалеко од [[Банско (Македонија)|Бањског]] крај [[Струмица|Струмице]]) и [[Бојана (тврђава)|Бојану]] (поред данашње [[Софија|Софије]]).
Јован Владислав (творац чувеног [[Битољски натпис|''Битољског натписа'']]) је у циљу осигуравања своје власти, на превару довукао у [[Преспа|Преспу]] [[Срби|српског]] [[кнез]]а и [[Самуило (цар)|Самуиловог]] [[српски сроднички односи|зета]] [[Јован Владимир|Јована Владимира]], где је, према његовој [[Хагиографија|хагиографији]], убијен на [[Црква (грађевина)|црквеном]] прагу по његовој наредби [[22. мај|22.05.]] [[1016]]. године. Крајем [[лета]] Василије је поново покушао да освоји [[Перник]], али се после [[месеци|тромесечне]] (88 [[дан]]а) [[Опсада|опсаде]] повукао необављена посла, јер је храбра одбрана предвођена [[Војвода Кракра|војводом Кракром]] пружила јуначку одбрану. Током [[Пролеће|пролећа]] [[1017]]. године Василије заузима [[Вишеград (пелагонијски)|Вишеград]], [[Бер]], [[Острово (Воден)|Острово]] и [[Молиск]], а потом и [[Сетина|Сетину]]. У борбама око Сетине, показало се колико су се тамошњи [[Јућни Словени|Словени]] плашили [[Василије II Бугароубица|Василија]], јер су на саму његову појаву побегли из скоро добијене битке против Византинаца предвођених [[Константин Диоген|Константином Диогеном]].
Почетком [[1018]]. године Јован Владислав се одлучује да крене у офанзиву и са својим трупама напада [[Драч]], али је током борби око града погинуо. Василије је ово одмах искористио и у [[март]]у исте године креће на остатке некада моћне државе. Пред цара је у [[Сер (град)|Серу]] изашао већи број [[великаш]]а и [[војвода]] и предао му своје области изразивши покорност. Цар им је заузврат дозволио да задрже своје области, а некима је доделио и [[Титула Патриција|титуле патриција]]. Међу тим великашима били су и:
| |||