Казанџија — разлика између измена

876 бајтова додато ,  пре 4 године
нема резимеа измене
м (suvišno)
Казанџијски занат постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у [[Србија|Србији]].
 
== Историјат ==
Постојбином казанџијског заната сматрају се [[Персија]] и [[Индија]], које су богате рудом бакра. У [[Грчка|Грчкој]] се први пут помиње бакарно посуђе у 3. веку пре нове ере, а касније, преко Грка су се с овим посуђем упознали и [[Римљани]]. Међутим, у [[Европа|Европи]] се кроз читав средњи век користило земљано посуђе. [[Балкан]], на који су бакрено посуђе донели [[Турци]], био је једини део Европе на коме се ово посуђе производило и употребљавало. Казанџије се први пут помињу у 16. веку - године 1511. из [[Сарајево|Сарајева]] је за [[Дубровник]] за продају извезено 135 сахана (бакрених чинија, тањира) које су израдиле сарајевске казанџије. <ref>Гвозденовић 2009: Ирена Гвозденовић, ''Казанџијски занат'', у: Група аутора, ''Стари занати у Србији'', Београд : Етнографски музеј, 65-68.</ref>
Казанџијски занат у другој половини 19. века и почетком 20. века достиже свој врхунац. Између два светска рата, потражња за бакарним предметима постепено јењава. Појављују се фабрички производи. Индустрализација и модернизација неумољиво утичу на тихо нестајање овог старог заната.
 
== Производи ==
Казанџијски производи били су разноврсни и многобројни.
# казани (перс. велики бакрени котао који има са стране ручке за ношење), араније (хараније) - мањемањи казанеказани, бакрачи;
# посуђе у којем се доносила и држала вода: ђугуми, ибрици, леђени;
# кухињско посуђе у којем се спремала храна: лонци, тенџере, сахани, тигањи, таве, тепсије, синије;
# прибор за послуживање кафе: табле, ибрици, џезве, зарфови, кутије за кафу и шећер;
# сакрални предмети: дискоси, кадионице, пехари, казани за крстионицу;
# производи за расвету...
Предмети од бакра били су у широкој употреби и у граду и на селу. Често су имали и декоративну функцију,нарочито они предмети и посуђе који су били украшени гравирањем.
 
== Занатски ценри ==
У Србији највећи занатски центри били су: Пирот<ref>http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/64299eb1caa44950b36bc48090b2e8f0.pdf Занати у Пироту и околини</ref>, Ваљево<ref>http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/24e9d575f2e147cfb0f9fde5ee343838.pdf Стари занати у Ваљеву</ref>, Ниш и Призрен.
79

измена