Отворите главни мени

Промене

[[Датотека:City Assembly of Belgrade - Stari dvor.jpg|left|thumb|Стари двор ноћу]]
 
Симић је исушио мочваре, насуо и изравнао терен, и на непарној страни данашње улице Краља Милана подигао кућу у периоду 1840-1842. године, која је касније добила назив Стари конак. Откуп овог здања са околном баштом за потребе смештања двора кнеза Александра Карађорђевића 1842/43. године означио је настајање првог дворског комплекса у Београду. Зграда је за потребе кнежевског двора детаљно преуређена и знатно проширена, око баште је подигнута ограда а остатак мочваре је исушен и башта изнова уређена. Претварању у репрезентативније уређен „вернакуларни врт“ посветила је пажњу још кнегиња [[Персида Карађорђевић]]. Дворска башта била је подељена на „врт“, окренут ка улици Краља Милана који је чинио репрезентативни део дворске целине и на „парк“ у задњем делу ограђен зиданом оградом. У средишњем делу парка налазио се базен са скулптуром девојке са крчагом у руци, израђеном у [[Беч|Бечу]]. Од средине 19. века око Старог конака, као стожера будућег комплекса, подигнут је читав низ грађевина: Мали дворац, Двор престолонаследника (зграда Министарства иностраних и унутрашњих послова), зграда дворскеМаршалата стражедвора и неколико помоћних објеката према Дворској (данас улица Драгослава Јовановића) и улицама Кнеза Милоша и Крунској. Ниједна од наведених грађевина није сачувана до данас. 
 
Идеја о претварању дворског комплекса у репрезентативну владарску резиденцију јавила се у време стицања државне и територијалне самосталности након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878.|1878. године]], а додатно је била подстакнута и припремама за проглашење Србије за краљевину 1882. године. Будући двор замишљен је као трочлана композиција, чији је централни део намењен боравку владара предвиђен на месту Старог конака. Са десне стране Старог конака планирана је изградња крила намењеног за Двор престолонаследника, док је лево крило требало да служи за одржавање свечаних пријема и дипломатских посета. Од целокупне замисли реализовано је једино лево крило комплекса – Стари двор, док је изградња десног крила изведена тек три деценије касније подизањем Новог двора према потпуно новом пројекту.