Хокон Моћни — разлика између измена

| датум_смрти = [[961995]].

Године 961. оца су му као присталицу бившег [[Норвешка|норвешког]] краља[[краљ]]а [[Хокон I Добри|Хокона I Доброг]] убиле присталице новог краља [[Харалд II Сива Кожа|Харалда II Сиве Коже]]. Хокон Моћни је са остатком породице избегао у [[Данска|Данску]], на двор [[Списак данских владара|краља]] [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]]. Након убиства Харалда Сиве Коже, 970. године, Хокон је победио његове присталице и завладао Норвешком као дански вазал са тутулом јарла[[јарл]]а. Харалд Плавозуби је тада добио јужни део Норвешке {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=106}}. Касније када је Харалд Плавозуби изгубио рат с [[Свето римско царство|Светим римским царством]], Хокон је то искористио да се прогласи независним монархом.

Норвешка је тада у свом друштвеном развитку заостајала иза других делова [[Скандинавија|Скандинавије]], и зато се у њој сачувало далеко више старинских установа и обичаја који омогућују да се реконструише онај поредак који је у раније време постојао и у другим деловима Скандинавије {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=103}}.

Норвешка је била слабо политички организована, где су постојали месни народни судови[[суд]]ови стотине {{sfn|Пејнтер|1997|pp=218}}. [[Норвежани]] су се делили на мноштво ситних племена — филка[[филк]]а ({{јез-нор|fylke}}, {{јез-нем|volk}}), расутих по заливима који дубоко залазе у полуострво (такозваним фјордовима[[фјорд]]овима) и међусобно одвојеним високим планинама. На челу сваког од њих стајао је посебан племенски вођа, такозвани јарл.

Више филка уједињавало се у крупније [[Племенски савез|племенске савезе]], са заједничким {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=103}} обласним {{sfn|Пејнтер|1997|pp=218}} [[Тинге|народним скупштинама]] ({{јез-нор|thing}}) {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=103}} {{sfn|Пејнтер|1997|pp=218}}, на које се сакупљало читаво слободно становништво. Постојала су и већа старешина. На челу појединих племенских[[племе]]нских удружења појављују се и краљеви.

Сваки филк делио се на [[сатније]] ({{јез-нор|herad}}), са сатником[[сатник]]ом на челу ({{јез-нор|hersir}}). Основицу друштва чинили су слободни сељаци, који су се звали [[бонди]] (bonde). Они су се састајали на народне скупштине — ''тинге'' — и решавали на њима своја локална питања.

У Норвешкој се у то време све више формирају четири велике области, свака са својим самосталним тингом, својим посебним законом и посебним месним обичајима. У њима се појављују краљеви, који се бирају на тинзима. Ако краљ не задовољава захтеве становништва, незадовољници разашиљу по читавој земљи стрелу, која претставља знак да краља треба свргнути с престола и убити. Према томе, у то доба почиње већ да се распада родовско друштво, да се образују класе и формира држава; притом поред слободних сељака -— бонда и претставника родовске аристократије — јарла, постоје још и [[робови]]. Око јарла почињу да се окупљају дружине.

Становништво се бави углавном ловом[[лов]]ом и риболовом[[риболов]]ом, јер географски услови за бављење земљорадњом у већим размерама нису у Скандинавији повољни {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=103}}. Због особите важности риболова знатан развитак достиже [[морепловство]], а у вези с тим и гусарство и трговина {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=103-104}}. Трговало се [[Димљена риба|сушеном рибом]], крзнима и другим локалним производима .

Услед распадања родовског поретка, класне [[Диференцијација|диференцијације]] и пренасељености, узимају маха поморство и [[гусарство]]. За период његове владавине карактеристични су походи појединих вођа, такозваних поморских краљева — [[Викинзи|викинга]] (од речи „вик” — залив, драга). Ти су одреди поморских краљева на својим бродовима, такозваним „морским вуцима” или „морским коњима”, у које је могло да стане 60—70 војника[[војник]]а, предузимали понекад врло далеке препаде. Тако се код Норвежана гусар, војник и трговац уједињују у једно лице.

Насеља Норвежана у [[Ирска|Ирској]] тада су почела у великој мери опадати, а њихово становништво је у знатном степену келтизовано[[келти]]зовано. На Исланду[[Исланд]]у су се пак дуго времена сачували старински обичаји, старији друштвени односи и начин живота него у самој Скандинавији, као и староскандинавска култура. На Исланду су записане староскандинавске песме и саге, које су чували и предавали многобројни певачи или приповедачи, такозвани скалди. Познато нам је најкрупније дело те врсте — „Еда”, у прози и стиху, које у себи садржи мноштво старинских легенди.

Географска открића Норвежана нису се завршила са открићем и насељавањем Исланда. Они су за време Хокона Моћног открили [[Гренланд]]. У легендама о тој земљи казује се да је била настањена патуљцима (Ескимима[[Ескими]]ма). Тамо су кренули колонизатори са Исланда.

Норвежани су предузимали и поједине путеве на исток и север. Они су ширили своја освајања на север Норвешке, покоравајући [[Финци|финска племена]] и намећући им данак {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=104}}.

Године 995. у Норвешкој се искрцава далеки [[Династија Лепокоси|рођак Харалда Сиве Коже]], [[Улав I Тригвасон]], Хокон губи присталице и на крају је био убијен. Хоконови синови [[Ејрик Хоконсон|Ејрик]] и [[Свејн Хоконсон|Свејн]] су побегли у Шведску код краља [[Олаф Шетконунг|Олафа Шетконунга]]