Државни савјет (Јапан) — разлика између измена

'''ТајниДржавни савјет Јапана''' ({{Јез-јап|枢密院}}, ''Сумицу-ин'') је био савјетодавни орган при [[Цар Јапана|цару Јапана]] од [[1888]]. до [[1947]]. године. Основан је према узору на [[ТајниДржавни савјет Уједињеног Краљевства]].

ТајниДржавни савјет је био основан према указу цара МеијиаМеиџија [[28. април]]а [[1888]]. са задатком да разматра нацрт Устава. Први предсједник је био [[Ито Хиробуми]]. У Уставу који је обнародован [[11. фебруар]]а [[1889]], ТајниДржавни савјет је био укратко поменут у члану 46: ''„Тајни савјетници ће у складу са пословником ТајногДржавног савјета разматрати сва важније државне послове и подносиће своје приједлоге цару.“''

ТајниДржавни савјет је имао право да подноси предлоге [[Цар Јапана|цару]] (фактички све одлуке је доносио ТајниДржавни савјет, а цар их је потписивао) по сљедећим питањима:

ТајниДржавни савјет није имао законодавну власт.

ТајниДржавни савјет се састојао из предсједника, замјеника предсједника (без права гласа), дванаест (касније двадесет) чланова, главног секретара и три секретара. Све савјетнике, укључујући предсједника и замјеника предсједника, је именовао [[цар Јапана]] на доживотни мандат на предлог премијера и [[Кабинет Јапана|Кабинета]]. Осим тога чланови ТајногДржавног савјета по функцији су били сви министри и премијер. На засједањима су могли учествовати и принчеви царског дома. Предсједник ТајногДржавног савјета је имао посебну власт, он је сазивао и контролисао сједнице ТајногДржавног савјета. ТајниДржавни савјет се увек састајао у царском дворцу у Токију. У посебним случајевима на засједањима је присуствовао и цар.

С временом се утицај ТајногДржавног савјета почео смањивати. На примјер, [[1941]]. влада Јапана је донијела одлуку о објављивању рата [[Сједињене Америчке Државе|САД]] без савјетовања с Тајним савјетом.