Храст лужњак — разлика између измена

344 бајта уклоњена ,  пре 3 године
м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
| range_map_caption = Ареал распрострањења лужњака
}}
[[СликаДатотека:Hrast lužnjak Kalemegdan 008.JPG|мини|250п|Храст лужњак на Калемегдану]]
[[Датотека:Лес на Ворскле 06.JPG|250px|мини|десно|Шума храста лужњака]]
'''Храст лужњак''' ({{јез-лат|Quercus robur}}) је високо листопадно дрво из [[род (биологија)|рода]] [[храст]]ова, породице -{[[Fagaceae]]}-. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.
 
== Распрострањеност ==
Лужњак је врло распрострањена [[Европа|европска]] врста. Ареал му се простире од [[Атлански океан|Атланског океана]] на западу, до [[Урал (планина)|УралУрала]]а, [[Кавказ (планина)|КавказКавказа]]а и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. На север се протеже до Шкотске и Скандинавије (63° с.г.ш.), а на југ до северне Африке. За разлику од [[китњак]]а има га и у областима са [[Континентална клима|континенталном климом]].<ref name = vukicevic>{{cite book
| last = Вукићевић
| first = Емилија
[[Крошња]] је широка, неправилна и добро [[грана|разграната]], са јаким, кривим и неправилним, коленасто савијеним гранама. [[Кора (ботаника)|Кора]] је у младости глатка, а са старошћу постаје дебела (и до преко 10 [[центиметар]]а), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама. Младе гранчице су голе или врло брзо оголе. Више или мање угласте.<ref name=vukicevic />
 
[[Корен]]ов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.<ref name=vukicevic /> Образује [[ектотрофна микориза|ектотрофну микоризу]], па тако тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref name=automatski generisano1>{{cite web|title=Tartufi|url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr|work=http://www.tartufi.hr/|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
 
[[Пупољак|Пупољци]] су јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика. Покривени су бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. [[Лист|Листови]]ови су прости, наизменично распоређени на грани. Зељасти су, ређе мало кожасти, обрнуто јајасти, на врху тупи, заобљени или угнути, асиметричне основе. Млади листови слабо длакави али брзо оголе. С лица су тамно зелени и сјајни, с наличја светлији. Обод листа широко урезан са 4-5 (ређе до 8) асиметричних, тупих и округластих режњева. Петељка доста дебела, гола, дуга 3-5 мм (ређе и до 10 мм).<ref name="vukicevic" /><ref name=lanzara>{{cite book|first=Paola|last=Lanzara|title=Drveće|year=1982|publisher=Mladinska knjiga|location=Zagreb}}</ref>
 
[[Цвет]]ови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 цм. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. [[Плод]] је [[жир]], по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 цм, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. [[Купула]] ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код [[китњак]]а. Жир виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.<ref name="vukicevic" /> [[Репродукција|Размножава]] се генеративно [[семе]]ном<ref name="lanzara" /> и вегетативно [[калемљење]]м (нарочито украсне форме).<ref>{{cite journal|first=Želimir|last=Borzan|coauthors=Littvay Tibor|title=Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem|journal=Šumarski list|date=1989.|volume=11-12|issue=Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske|pages=557-566|url=http://www.sumari.hr/sumlist/198911.pdf#page=7|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
 
== Употреба ==
[[FileДатотека:Quercus robur MHNT.BOT.2010.6.75.jpg|мини|250п|Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета.]]
=== Дрвна индустрија ===
Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља [[еталон]] квалитета дрвета. Због изузетног квалитета дрвне грађе храст лужњак добио је међународну карактеристику ''славонска храстовина'': дрво му је фино, подједнако уских правилних годова, златно жуте боје, лепо, трајно и лако за обраду.<ref>{{cite journal|first=Dušan|last=Klepac|title=Hrast lužnjak (Quercus robur L.) - spoznaje|journal=Šumarski list|date=2002|volume=7-8|pages=359|url=http://www.sumari.hr/sumlist/sadrzaj.asp?gb=B7-8/2002&lng=HR&st=200203590|accessdate=31. 1. 2016}}</ref> Под овим појмом се не подразумева географско порекло, већ храстово дрво са равномерно низаним прстеновима прираста ширине око 2,0 мм, одређене боје, текстуре, сјаја, густине, чврстоће и трајности на високом квалитативном нивоу. Познато је да дрво храста има велику трајност под водом и у земљи. <ref name="upotreba">{{cite journal|first=Борислав|last=Шошкић|coauthors=Својства и употреба храстовог дрвета Србије|journal=Шумарство|date=јул-октобар 2006|volume=3|pages=109-124}}</ref>
 
Користи се за различите сврхе: као [[грађевинарство|грађевинско]] дрво, за [[железничка пруга|железничке]] прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте [[подна облога|подних облога]], израђују се степенице и [[намештај|намјештај]]. Висококвалитетна храстовина се користи за израду [[фурнир]]а, а од ње се израђују и [[бачва|бурад]].<ref name="lanzara" /> Дрво храста лужњака било је на цени и у прошлости, не само због свог квалитета, већ и због одређене закривљености у грађи, погодне за израду закривљених делова брода. Познато је да се, осим за бродоградњу, ово дрво у [[Млетачка република|Млетачкој републици]] користило за изградњу [[Венеција|Венеције]]. Од трупаца храста лужњака израђивани су шипови који су се забијали у муљевито тло и на њима су подигнуте чувене грађевине којима се данас дивимо.<ref>{{cite journal|first=Černicki|last=Lara|title=Dragulj sredozemne šumske vegetacije|journal=Hrvatske šume|date=srpanj/kolovoz 2012.|volume=187/188|pages=16|url=http://casopis.hrsume.hr/pdf/187.pdf|accessdate=31. 1. 2016}}</ref> Храст лужњак има још једну значајну особину. Његово дрво које проведе извесно време у земљи, било да је ту доспело услед природних дешавања или услед намерног модификовања од стране човека, поприма тамнију боју, хомогенизује структуру и постаје цењено у уметничком изражавању, посебно у резбарству.<ref name="upotreba">{{cite journal|first=Борислав|last=Шошкић|coauthors=Својства и употреба храстовог дрвета Србије|journal=Шумарство|date=јул-октобар 2006|volume=3|pages=109-124}}</ref>
 
=== Жир као храна ===
 
=== Храстове шуме ===
Храстове шуме станиште су на ком најбоље успевају [[тартуфи]], што често може имати велики економски значај. Тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref>{{cite web|titlename=Tartufi|url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr|work=http://www.tartufi.hr/|accessdate=30.automatski 1.generisano1 2016}}</ref>
 
== Значај у озелењавању ==
1.544.809

измена