Храст лужњак — разлика између измена

м
Разне исправке
м (razne ispravke)
м (Разне исправке)
| species = '''''-{Q. robur}-'''''
| binomial = ''-{Quercus robur}-''
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-<br />
 
| synonyms =
{{collapsible list|bullets = true
 
== Распрострањеност ==
Лужњак је врло распрострањена [[Европа|европска]] врста. Ареал му се простире од [[Атлански океан|Атланског океана]] на западу, до [[Урал (планина)|Урала]], [[Кавказ (планина)|Кавказа]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. На север се протеже до Шкотске и Скандинавије (63° с.г.ш.), а на југ до северне Африке. За разлику од [[китњак]]а има га и у областима са [[Континентална клима|континенталном климом]].<ref name = vukicevic>{{citeCite book
| last = Вукићевић
| first = Емилија
| date = 2005
| location = Београд
| pages = 272-304
| language =
| url =
[[Корен]]ов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.<ref name=vukicevic /> Образује [[ектотрофна микориза|ектотрофну микоризу]], па тако тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|title=Tartufi|url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr|work=http://www.tartufi.hr/|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
 
[[Пупољак|Пупољци]] су јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика. Покривени су бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. [[Лист]]ови су прости, наизменично распоређени на грани. Зељасти су, ређе мало кожасти, обрнуто јајасти, на врху тупи, заобљени или угнути, асиметричне основе. Млади листови слабо длакави али брзо оголе. С лица су тамно зелени и сјајни, с наличја светлији. Обод листа широко урезан са 4-5 (ређе до 8) асиметричних, тупих и округластих режњева. Петељка доста дебела, гола, дуга 3-5 мм (ређе и до 10 мм).<ref name="vukicevic" /><ref name=lanzara>{{cite book|first=Paola|last=Lanzara|first=Paola|title=Drveće|year=1982|publisher=Mladinska knjiga|location=Zagreb}}</ref>
 
[[Цвет]]ови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 цм. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. [[Плод]] је [[жир]], по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 цм, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. [[Купула]] ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код [[китњак]]а. Жир виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.<ref name="vukicevic" /> [[Репродукција|Размножава]] се генеративно [[семе]]ном<ref name="lanzara" /> и вегетативно [[калемљење]]м (нарочито украсне форме).<ref>{{cite journal|first=Želimir|last=Borzan|first=Želimir|coauthors=Littvay Tibor|title=Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem|journal=Šumarski list|date=1989.|volume=11-12|issue=Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske|pages=557-566|url=http://www.sumari.hr/sumlist/198911.pdf#page=7|accessdate=30. 1. 2016|pages=557-566}}</ref>
 
<gallery>
[[Датотека:Quercus robur MHNT.BOT.2010.6.75.jpg|мини|250п|Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета.]]
=== Дрвна индустрија ===
Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља [[еталон]] квалитета дрвета. Због изузетног квалитета дрвне грађе храст лужњак добио је међународну карактеристику ''славонска храстовина'': дрво му је фино, подједнако уских правилних годова, златно жуте боје, лепо, трајно и лако за обраду.<ref>{{cite journal|first=Dušan|last=Klepac|first=Dušan|title=Hrast lužnjak (Quercus robur L.) - spoznaje|journal=Šumarski list|date=2002|volume=7-8|pages=359|url=http://www.sumari.hr/sumlist/sadrzaj.asp?gb=B7-8/2002&lng=HR&st=200203590|accessdate=31. 1. 2016|pages=359}}</ref> Под овим појмом се не подразумева географско порекло, већ храстово дрво са равномерно низаним прстеновима прираста ширине око 2,0 мм, одређене боје, текстуре, сјаја, густине, чврстоће и трајности на високом квалитативном нивоу. Познато је да дрво храста има велику трајност под водом и у земљи. <ref name="upotreba">{{cite journal|first=Борислав|last=Шошкић|first=Борислав|coauthors=Својства и употреба храстовог дрвета Србије|journal=Шумарство|date=јул-октобар 2006|volume=3|pages=109-124}}</ref>
 
Користи се за различите сврхе: као [[грађевинарство|грађевинско]] дрво, за [[железничка пруга|железничке]] прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте [[подна облога|подних облога]], израђују се степенице и [[намештај|намјештај]]. Висококвалитетна храстовина се користи за израду [[фурнир]]а, а од ње се израђују и [[бачва|бурад]].<ref name="lanzara" /> Дрво храста лужњака било је на цени и у прошлости, не само због свог квалитета, већ и због одређене закривљености у грађи, погодне за израду закривљених делова брода. Познато је да се, осим за бродоградњу, ово дрво у [[Млетачка република|Млетачкој републици]] користило за изградњу [[Венеција|Венеције]]. Од трупаца храста лужњака израђивани су шипови који су се забијали у муљевито тло и на њима су подигнуте чувене грађевине којима се данас дивимо.<ref>{{cite journal|first=Černicki|last=Lara|first=Černicki|title=Dragulj sredozemne šumske vegetacije|journal=Hrvatske šume|date=srpanj/kolovoz 2012.|volume=187/188|pages=16|url=http://casopis.hrsume.hr/pdf/187.pdf|accessdate=31. 1. 2016|pages=16}}</ref> Храст лужњак има још једну значајну особину. Његово дрво које проведе извесно време у земљи, било да је ту доспело услед природних дешавања или услед намерног модификовања од стране човека, поприма тамнију боју, хомогенизује структуру и постаје цењено у уметничком изражавању, посебно у резбарству.<ref name="upotreba" />
 
=== Жир као храна ===
Познато је да је у доба владавине Кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.<ref name=stocarstvo>{{cite web|first=Đorđo|last=Dušanović Pasello|title=Žir kao dopunsko hranivo za životinje|url=http://www.stocarstvo.com/saradnja/gaus_agencija/zir_hranivo.htm|work=http://www.stocarstvo.com/|publisher=GAUS Agencija}}</ref> Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].
 
Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у [[неолит]]у. Жир многих врста храстова, па тако и лужњака, богат је [[скроб]]ом, [[шећер]]ом, [[Беланчевина|беланчевинама]], [[маст]]има, [[Смола|смолом]] и [[танин]]ом. Јестивост жирова зависи управо од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Китњак спада у врсте чији жир има мали садржај танина, а доста скроба. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|first=Ljubiša|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref>
 
=== Употреба у медицини ===
Кора храста китњака и лужњака (''Cortex Quercus'') служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.<ref name="hrven">{{cite web|title=Hrast|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=26315|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=31. 1. 2016}}</ref> По потреби може се употребити и као [[антидот]] код тровања тешким металима. Прикупља се у рано пролеће, пре олиставања или у јесен, по опадању листа и то само сасвим глатка кора, са младих стабљика, летораста или грана.<ref name="fitoterapija">{{cite book|first=Јован|last=Туцаков|first=Јован|title=Лечење биљем : фитотерапија|year=1984|publisher=Рад|location=Београд|pages=664-665}}</ref>
 
=== Храстове шуме ===
== Значај у озелењавању ==
[[Датотека:HRAST CVETNI TRG 1.JPG|250px|мини|десно|Споменик природе Храст на Цветном тргу]]
Као и већина других храстова и Лужњак се користи у озелењавању на већим површинама, појединачно или у групама, али и у дрворедима на широким булеварима.<ref>{{cite web|first=Лидија|last=Шустер|first=Лидија|title=Фенологија и биоеколошке карактеристике храста лужњака (''Quercus robur'' L.) у Новом Саду|url=http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/09/Lidija_Suster.pdf|publisher=Пољопривредни факултет Универзитета у новом Саду|accessdate=31. 1. 2016}}</ref> Познат је већи број украсних форми ове врсте, међу којима су:<ref name="vukicevic" />
* ''Quercus robur ’Atropurpurea’'' - спорорастућа форма ситних, тамно пурпурних листова,
* ''Quercus robur ’Concordia’'' - жуте боје листова,
 
== Литература ==
* {{Cite book
| last = Вукићевић
| first = Емилија
| authorlink =
| title = Декоративна дендрологија
| publisher = Привредно финансијски водич
| series =
| volume = 781
| edition = 2
| date = 2005
| location = Београд
|pages=272-304
| language =
| url =
| doi =
| id =
|isbn =
| mr =
| zbl =
| jfm = }}
* {{cite book
| last = Вукићевић
| date = 2005
| location = Београд
| pages = 272-304
| language =
| url =
| zbl =
| jfm = }}
* {{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|first=Ljubiša|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://poljoprivreda.info/?oid=16&id=261 Hrast lužnjak] <small>- Приступљено 31. 011. 2016.</small>
* [http://zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka/4960-quercus-robur-hrast-lunjak Quercus robur – Hrast lužnjak]
* [http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/biljke/sume/hrast-luznjak.php Hrast lužnjak – Quercus robur]
1.540.139

измена