Зика вирус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
|||
Ред 14:
Вирус је први пут идентификован 1947. године код носиоца вируса, мајмуна из шуме Зика, по којој је вирус добио име. Након тога ЗИКВ је откривен код комараца ''(Aedes africanus)'' у истој шуми 1948. године и на крају код људи 1952. године. Вирус се у наредним деценијама 20. века широко распростанио у тропске регионе Азије и Африке.<ref>Hochspringen D.I.H. Simpson: ''Zika virus infection in man.'' In: Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine & Hygiene. Band 58, Nr. 4, 1964, S. 335–338, doi:10.1016/0035-9203(64)90201-9. PMID 14175744</ref>
У 21. веку Зика вирус је одговоран за велику епидемију Зика грознице на острву [[Јап]] у [[Микронезија|Микронезији]], где је вирусом било инфицирано скоро три четвртине становништва овог острва. Сматра се да се након ове епизоотије, ЗИКВ у виду епидемија различитог интензитета све више ширио и тако освајао нова подручја. Тренутно хара Јужном и Латинском Америком и на неколико карипских острва (2016 године).<ref>{{cite web |last=McKenna| first=Maryn | title=''Zika Virus: A New Threat and a New Kind of Pandemic'' | work=Germination | url=http://phenomena.nationalgeographic.com/2016/01/13/zika-2 | date = 13.
Преноси га ујед зараженог комарца ''Aedes aegypti'', који је одговоран и за ширење [[Žuta groznica|жуте]] и [[Денга грозница|денга грознице]]. Клиничка слика Зика грознице слична је арбовирусној грозници. Код одраслих особа манифестује се грозницом, осипом по кожи, главобољом, боловима у мишићима. Мада у 70-80 % случајева Зика грозница може проћи и без симптома, она, према до сада израженим сумњама, код беба може довести до микроцефалија, услед које обим главе новорођенчета износи мање од 32 cm, што омета даљи развој детета.<ref>Faye O, Freire CC, Iamarino A, Faye O, de Oliveira JV, Diallo M, et al. ''Molecular Evolution of Zika Virus during Its Emergence in the 20(th) Century''. PLoS Negl Trop Dis. 2014;8(1):e2636.</ref>
Ред 110:
У Африци, Јужној и Латинској Америци главни преносилац Зика вируса су две врсте комараци из фамилије ''[[Aedes]]'' — ''[[Aedes aegypti]]'' у тропским и суптропским регионима и ''[[Aedes albopictus]]'' који може да преживи у хладнијим климатским областима.
На глобалну дистрибуција Зика вируса највише утиче цитирани ''[[Aedes aegypti]]'', који се и највише шири због глобалне трговине и путовања [32], и зато је дистрибуција овог вируса једна од најобимнијих икада забележена (на свим континентима, укључујући Северну Америку, па чак и европске периферне земље (Мадеиру, Холандију, и североисточни део црноморске обале).<ref>{{cite web|title=''Aedes aegypti''|url=http://ecdc.europa.eu/en/healthtopics/vectors/mosquitoes/Pages/aedes-aegypti.aspx|publisher=European Centre for Disease Prevention and Control|accessdate=14. 3. 2016}}</ref>
Линија 176 ⟶ 177:
* Директној детекцији вируса у крви и ткивима, 3 до 5 дана након појаве првих симптома болести,
* Детекцији вируса у мокраћи до 10 дана након појаве првих симптома.
Од петог дана након појаве симптома грознице, серолошким испитивањима могу се открити Зика-специфична IgM и IgG антитела и даље потврдити дијагноза тестом неутрализације, сероконверзије или четвороструким повећањем титра Зика специфичних антитела у узорцима серума.
Линија 272 ⟶ 274:
''N-Octyl bicycloheptene dicarboximide''<ref>{{ен}}[http://www.epa.gov/pesticides/reregistration/REDs/mgk_red.pdf ''Reregistration Eligibility Decision for N-Octyl bicycloheptene dicarboximide (MGK-264)'']</ref>
||Синергисти нису директно токсични на комараце, али њихова примена чини адултициде ефикаснијим.
|}
Линија 324 ⟶ 325:
{{Commonscat|Zika virus}}
* [http://www.who.int/mediacentre/factsheets/zika/en/ Zika virus na: [[Светска здравствена организација|WHO]]]
* {{cite web |title=Zika Virus |date = 19.
* {{cite web |title=''Zika virus'' |work=NCBI Taxonomy Browser |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Info&id=64320 |id=64320}}
* [http://www.expasy.org/viralzone/all_by_species/43.html Viralzone: Flaviviridae]
| |||