Хришћани — разлика између измена

Прва знана употреба Χριστιανός ''(христианос)'' може се наћи у [[Нови завет|Новом завјету]], у Дјелима апостолским 11:26-31: "... и најприје у [[Антиохијска црква|Антиохији]] ученици бише названи хришћани.“

Хришћани су ученици или слиједбеници Исуса Христа.

У Новом завјету пише да је цар Агрипа рекао [[Апостол Павле|апостолу Павлу]]: «... још мало па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин» (Дјела апостолска 26:28).

Даље у 1 Петар 4:15-16, апостол Павле каже: „Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или као онај који се мијеша у туђе послове. Но ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога због тог удјела“.

Најранија записана употреба назива хришћанин изван Библије је запис [[Тацит]]а да је [[Нерон]] окривио „Хришћане“ за [[велики пожар у Риму]] [[64]]. године.

<ref>[http://www.wsu.edu:8080/~wldciv/world_civ_reader/world_civ_reader_1/tacitus.html Tacitus (c. 55 -117 CE): Nero's persecution of the Christians], online at Washington State University</ref>

 

У другим европским језицима ријеч је слична као нпр. Chrétien на француском.

Пошто оприједјељење „Христ“ са Исусом у Јудаизму није прихваћено, у [[талмуд]]ском [[Хебрејски језик|хебрејском]] хришћани се називају "Назарени", јер је у Новом завјету записано да је Исус из града [[Назарет]]а.<ref>[http://www.etymonline.com/index.php?term=nazarene Nazarene] at Etymology Online</ref>

Међу [[Арапи]]ма (било да су хришћани, муслимани или припадници неке друге религије), као и другим језицима који су под утицајем [[Арапски језик|арапског]], (углавном у [[Ислам|муслиманским]] културама под утицајем арапског као [[Литургија|литургијског]] језика, језика [[ислам]]а),