Иранска револуција — разлика између измена

Мада неки сматрају да револуција још траје, може се рећи да је отпочела јануара 1978. са првим великим протестима,<ref>[http://www.fsmitha.com/h2/ch29ir.html The Iranian Revolution].</ref> а завршила се усвајањем новог [[теократија|теократског]] устава - чиме је Хомеини постао врховни вођа земље - децембра 1979. У међувремену, [[Мохамед Реза Пахлави]] је побегао из земље јануара 1979. након што су штрајкови и протести паралисали земљу, и 1. фебруара 1979, ајатолах Хомеини се вратио у Техеран да поздрави неколико милиона Иранаца.<ref name = "Britannica Khomeini">[http://www.britanniaca.com/eb/article-9045329 Ruhollah Khomeini], Encyclopedia Britannica.</ref> Коначни крај [[пахлави|династије Пахлави]] се догодио убрзо затим ([[11. фебруар]]а) када је иранска војска прогласила „неутралност“ након што су герилске и побуњеничке снаге надјачале снаге верне шаху. Иран је званично постао исламска република [[1. април]]а, [[1979]]. када су Иранци у великој већини подржали ту одлуку на референдуму.<ref>[http://www.britannica.com/ebi/article-202892 Iran Islamic Republic], Encyclopedia Britannica.</ref>

 

 

Не тако јединствена, али снажнија је расправа око резултата револуције. Називана је „трећом великом револуцијом у историји“, након [[Француска револуција|Француске]] и [[Руска револуција|Бољшевичке револуције]].<ref>Marvin Zonis quoted in Wright, ''Sacred Rage'' (1996). стр. 61.</ref> За неке она представља еру хероизма и жртвовања, која је донела ништа мање него заметак светске исламске државе, „савршени модел блиставог, хуманог и божанског живота... за све људе на свету“.<ref>Ирански председник Махмуд Ахмадинеџад, [http://www.memritv.org/Transcript.asp?P1=1288 „Чим Иран постигне напредну технологију, имаће капацитет да постане непобедива светска сила“], 28. септембар 2006 клип бр. 1288.</ref> Са друге стране, неки Иранци виде револуцију као време када „смо сви на пар година изгубили разум“<ref>Ширли, „Знај свог непријатеља“ (1997). стр. 98., 104, 195.</ref> и нанета је штета економији и светском угледу Ирана, од кога земља тек треба да се опорави.<ref>Њујорк дејли њуз, 3. јануар 2007, „Како 2007. годину учинити Ахмадинеџадовом последњом на власти“, Мајкл Рубин ({{јез-енг|Michael Rubin, „How to make ’07 Ahmadinejad’s last year in power“}}).</ref><ref name="Roy 1994 193">{{harvnb|Roy|1994|p=193}}</ref>