ДНК анализа — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
'''Генетичка идентификација''', '''генетичко тестирање''' и '''генетички профил''' су технике којима се врши идентификација између индивидуа исте врсте користећи притом само узорке њихових дезоксирибонуклеинских киселина ([[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]), односно генетичког материјала. Оваква употреба генетичког материјала је представљена [[1985]]. на [[Универзитет Лестер|Универзитету Лајкестер]] од стране њеног изумитеља господина [[Алек Џефриз|Алека Џефриса]].
 
== Употреба ДНК анализе ==
 
Двоје људи махом имају велику већину [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]] секвенци заједничких. Генетичка идентификација се служи [[микросателити|микросателитима]]ма - секвенце које се понављају и имају висок степен варијација. Двоје људи који нису у крвном сродству ће имати различит број микросателита на датом [[локус]]у. Користећи [[Полимеразна ланчана реакција|PCR]] за утврђивање степена понављања секвенци на неколико локуса, могуће је пронаћи исту секвенцу која у нормалним околностима никад не би могла бити успостављена игром случаја.
 
Судски вештаци користе у великој мери генетичку идентификацију како би утврдили могућу везу између узорака [[крв]]и, влакна [[коса|косе]], [[пљувачка|пљувачке]] или [[сперма|сперме]]. Овај начин идентификације је такође помогао у многим случајевима где су појединци неправедно окривљени и њихова невиност установљена. Такође се користи у популационим студијама дивљих животиња, [[тест за утврђивање очинства|тестирањима за утврђивање очинстава]], [[идентификација лешева|идентификацији лешева]] и при утврђивању састава прехрамбених производа. Ова врста идентификација се такође нашла корисном у постављању хипотеза о моделу људске дијаспоре у преисторијском времену.
Тестирање се врши према правилнику оног судског тела које такво тестирање и захтева. Оваква врста тестирања је обично добровољна, али може се тражити и на основу судског налога. Неколико правних система у различитим државама су почеле са састављањем јединствених база података који садрже генетичке информације утврђених осуђеника. До [[2005]]. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] тренутно има највећу базу података ове врсте на свету са више од 2 милиона узорака. Величина ове базе података и брзина њеног раста је од посебног интересовања неких група које заступају грађанска права у Великој Британији, где полиција има висок степен права и моћи да дође до узорака од интересовања па чак има и право на задржавање истих иако се дође до ослобађајуће пресуде у случају.
 
== Процес генетичке идентификације ==
Генетичка идентификација почиње тиме што се [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]] у целости извади из ћелија које могу бити у узорцима [[крви]], пљувачке, сперме или било које друге врсте ткива. Најчешћи метод је брис из грла.
 
Затим [[РФЛП]] (''-{restriction fragment length polymorphism}-'') анализом се сече ланац ДНК помоћу [[рестриктивни ензим|рестриктивних ензима]] у краће фрагменте који се лакше раздвајају при [[електрофореза|електрофорези]] на агарозном гелу. ДНК молекул је негативно наелектрисан, и при електрофорези се креће од негативне [[анода|аноде]] према позитивној [[катода|катоди]]. Раздвојени фрагменти се на желатину виде као кратке хоризонталне цртице које се помоћу технике зване ''[[Southern Blot]]'' пребаце са желатина на најлон мембрану. Овај ДНК узорак се затим третира са ДНК узорком који је обележен радиоактивним материјалом и који се веже на унапред утврђену ДНК секвенцу. Сувишан радиоактивно обеленжен ДНК молекул се спере. Рендгенски филм се стави испод најлон мембране и на тај начин се сними целокупни узорак и оно што је најбитније јасно је видљив онај део ДНК-а молекула који је био обележен радиоактивним ДНК молекулом. Крајњи продукт је филм са јасно видљивим хоризонталним цртицама које називамо '''ДНК профилом'''.
 
[[СликаДатотека:Lana's_aflps.jpg|десно|мини|300п|Желатин од агарозе на којем се виде фрагменти ДНК молекула током електрофорезе. На врху слике је анода, а на дну катода, и ДНК молекул се креће од негативно наелектрисане аноде, ка позитивно наелектрисаној катоди, при чему се ДНК фрагменти раздвајају при дну гела.]]
Од недавно нова техника за генетичку идентификацију је почела да се примењује [[АФЛП]] (''amplified fragment length polymorphism''). Ова нова техника је слична РФЛП анализи, али новина је да има два додатна процеса амплификације, при чему се повећава број добијених ДНК фрагмената, уз употребу посебно направљених прајмера. AFLP анализа је тренутно крајње механички процес и омогућава лак начин за добијање генетичког стабла помоћу којег се врши поређење узорака једне особе са другом. Један од најмодернијих и најчешће употребљиван начин за добијање ДНК профила у судским процесима је [[полимеразна ланчана реакција|ланчана реакција полимеразе]] (PCR). Ланчаном реакцијом полимеразе се умножавају унапред одређени региони молекула ДНК, то јест унапред одређених ДНК секвенци за које се зна да имају висок степен варијација између људи. Овај процес амплификације омогућава научницима да започну истраживање са веома скромним узорцима, и крајњим продуктом који гарантује успостављања везе имеђу датих узорака у односу од 1 према милијарди. Ланчана реакција полимеразе је до сада најкоришћенији метод за презентирање ДНК доказа у судском вештачењу.
 
== Обазрива употреба ДНК доказа ==
Током првих година употребе ДНК као доказа у судским процесима, [[порота|поротницима]] је често била представљена комплексна или нетачна слика доказа од стране браниоца, као на пример: дата је могућност да одређени узорак, то јест секвенца има шансу 1 према 5 милиона да се нађе код неке друге особе. Бранилац би онда навео пример да у земљи од рецимо 60 милиона људи, у тој земљи би се нашло 12 особа која би имале исту секвенцу. То би даље значило да од 12 особа једна је крива. Оваква манипулација доказа је лажна јер се полази од тога да се особа од ДНК интереса насумице бира из популације од 60 милиона. Међутим, поротници морају да схвате да поред генетичког профила, осумњичени има и неке друге физичке везе са жртвом (отисак прстију, оружје којим је убиство урађено, непостојање алибија, итд.). Лажна идеја или играње доказа да упостављање везе од 1 према 5 милиона аутоматски значи невиност од 1 према 5 милиона је позната као адвокатска лаж (''prosecutor’s fallacy'').
 
* Ако да, да ли то значи да је осумњичени крив?
 
== Лажни ДНК докази ==
Вредност ДНК доказа је недавно уздрмана кад су узети за пример недавни случајеви криминалаца који би дотурили на место злочина лажан генетички материјал. У једном од горих случајева кривци су стављали туђи генетички материјал чак и у своје тело. Доктор Шнибергер из Канаде је силовао једну од својих пацијенткиња [[1992]]. која је претходно била под јаким седативима те се није ничега сећала, али је у њеном доњем вешу нађена његова сперма. Доктор је добровољно тестиран три различита пута и никад није успостављена веза између ДНК секвенци његове сперме пронађене у доњем вешу и ДНК секвенце доктора Шнибергера. На крају се испоставило да је он хируршки себи уградио гумени јастучић напуњен туђом крвљу и [[антикоагуланс|антикоагулантима]] у своју руку.
 
== Судски процеси ==
* [[1988]]. Британски пекар [[Колин Пичфорк]] је прва особа која је осуђена на основу ДНК доказа.
* [[1989]]. сексуални насилник на [[Флорида|Флориди]] [[Томи Ли Ендруз]] је први Американац који је осуђен на основу ДНК за злочин који је починио [[1987]].
* [[1991]]. [[Алан Легере]] је први [[Канада|Канађанин]] који је осуђен на основу ДНК доказа за 4 убистава које је починио док је био у бекству 1989. Током његовог суђења браниоци су тврдили како веома мала варијација у генетичком рејону из кога је осумњичени може довесто то лажног резултата.
* [[1992]]. ДНК доказ је коришћен како би се доказало да је доктор [[Јозеф Менгеле]] из Нацистичке [[Немачка|Немачке]], сахрањен у [[Бразил]]у као [[Волфганг Герхард]].
* Ова наука је постала супер позната у медијима у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] када је [[1994]]. тужилац користио, уз помоћ експерата и пуно објашњена шта је ДНК, ДНК доказе који су повезивали [[О Џеј Симпсон]]а са двоструким убиством.
* У јуну [[2003]]. услед нових ДНК доказа, [[Денис Халстед]], [[Џон Когут]] и [[Џон Рестиво]] су добили пновно суђење. Тројица мушкараца су већ одслужили 18 година од њихове првобитно 30+ годишње казне.
* Судски процес [[Роберт Пиктон|Роберта Пиктона]] је познат по томе да је ДНК доказ коришћен искључиво како би се идентификовале жртве и у многим случајевима доказало њихово постојање.
* Марта 2003. [[Џосаја Сутон]] је пуштен из затвора након одслужења 4 године од своје дванаестогодишње казне за сексуални напад. Сумњиви Сутонови ДНК узорци су поновно тестирани након што се открило да је дошло до тешког кршења правила при тестирању ДНК узорака у полицијској лабораторији у [[Хјустон]]у, [[Тексас]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 
== Види још ==
* [[генеалошки ДНК тест]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.aic.gov.au/publications/proceedings/02/freckle.pdf Discussion of concerns with DNA fingerprinting]
* [http://science.howstuffworks.com/dna-evidence.htm How DNA Evidence Works]
* [http://www.thenakedscientists.com/html/columnists/dalyacolumn8.htm How to make a DNA (genetic) Fingerprint and applications of DNA Fingerprinting]
* [http://www.wellcome.ac.uk/en/genome/genesandbody/hg07f006.html The Wellcome Trust: History of DNA fingerprinting]
* [http://www.pardus.hr eQMS::DNA - Forensic DNA Fingerprint Database]
 
[[Категорија:Методи у молекуларној биологији]]
1.572.075

измена