Пад Београда (1521) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 96:
== Предаја и последице ==
[[Датотека:Panorama i ratna scena zauzimanja Beograda 1521. god.jpg|350px|мини|десно|Ортелијус Абрахам,"Панорама и ратна сцена заузимања Београда 1521. године", литографија, Историјски архив Београда]]
Угри су за предају града оптуживали Србе. Угарски краљ је непосредно после пада града оптуживао је београдског бана, Фрању Хадерварија, и Стевана Шуљока. Фрању Хадерварија је кривио зато што је именовао Михаила Мору за вођу бранилаца који је највероватније и издао град. Тај угарски подбан је вероватно ''имућни неверник'', кога помињу Турци, који је у ноћи [[28. август]]а пребегао из града и одао очајно стање бранилаца. Овакве вести доноси и сâм краљ. Упадљиво је и то што угарски краљ нигде не помиње издају [[Срби|српских]] бранилаца што би свакако учинио да је издаје било. Након предаје града Мађари су пуштени, док су Срби депортовани у [[Истанбул|Цариград]]. О предаји града преговарали су угарски заповедници. Град се предао тек када је нестало средстава за борбу. Београдска посада заједно са грађанима пружала је готово двомесечан отпор.
| |||