Махајана — разлика између измена

У оквиру махајане у [[2. век]]у се развила школа [[мадхјамака|мадхјамика]], коју је утемељио филозоф [[Нагарђуна]] својом доктрином празнине ([[шуњата|шуњате]]). За мадхјамиком је уследила школа [[јогачара|јогачаре]], коју су основали [[Асанга]] и [[Васубандху]] (IV век) и која је упражњавањем јоге утрла пут живљем прожимању махајане са хиндуизмом. Крајњи ступањ развоја махајане настаје усвајањем мноштва небудистичких елемената (мантри, симбола и култних пракси) почев од VIII века и назива се мантрајана, а касније [[вађрајана]], или тантра. Ово учење, познато и као [[вађрајана|тантрички будизам]], имало је свој пандан у тантричком хиндуизму.<ref name="Rečnik budizma"/>

 

 

Данас се практикује у Кини, Кореји, [[Тајван]]у, [[Вијетнам]]у и [[Јапан]]у, развијајући у тим земљама нове форме кроз [[Школа чисте земље|чисту земљу]] и [[зен]].