Иранска револуција — разлика између измена

Међутим, након доласка на власт [[пахлави|династије Пахлави]], [[Реза Шах Пахлави|Реза Пахлави]], је попут свог савременика, [[Мустафа Кемал Ататурк|Ататурка]], покушао да секуларизује своју земљу, и да је окрене ка западу. Маргинализовао је шиитско свештенство, укидао исламске законе, и покушао да укине ношење велова за жене. Ова секуларизација Ирана је подразумевала игнорисање религиозног устава. До средине тридесетих година 20. века, шахов начин владавине је довео до великог незадовољства међу шиитским свештенством широм Ирана, што је довело до разлаза религиозних институција и владе.<ref>{{Cite book|author=Rajaee, Farhang,|title=[http://webstorage1.mcpa.virginia.edu/library/mc/forums/published/americanvalues13.pdf Islamic Values and World View: Farhang Khomeyni on Man, the State and International Politics, Volume XIII]|location=|publisher=(PDF), University Press of America|year=|isbn=978-0-8191-3578-0|pages=}}</ref>. Забранио је традиционалне иранске мушке и женске одоре, и покушао да уведе западњачки стил облачења<ref name="Kap">{{cite book|last=Kapuściński|first=Ryszard|title=Shah of Shahs|coauthors=Translated from Polish by William R. Brand and Katarzyna Mroczkowska-Brand|location=New York|publisher=Vintage International|year=1992|pages=}}</ref> Женама које су се супротстављале скидању велова су они на силу скидани и цепани. Шах се оштро, употребом силе, обрачунавао са опозицијом. И либералне и религиозне новине су затваране, а многи су хапшени<ref name="Kap"/>. До краја тридесетих година, владавина Резе Шаха је постајала све деспотскија, и народ Ирана га је све мање волео<ref>{{cite book|last1=Keddie|first1=Nikki R.|last2=Richard|first2=Yann|title=Roots of Revolution|publisher=Yale University|year=1981|isbn=978-0-300-02606-1|pages=}}</ref>

Уследио је миран период, испуњен незадовољством.<ref>Graham, ''Iran'' (1980). стр. 69.</ref> Поновно исламско буђење је почело да поткопава идеју окретања западу као прогреса, која је била основа Шаховог секуларног режима. Џала Ал-е Ахмадова идеја ''гарбзадеџи'' (''куге западне културе''), [[али Шаријати]]јево левичарско тумачење Ислама, и Мортеза Морахаријево популаризовано препричавање шиитских веровања су се проширили и стекли слушаоце и поборнике<ref name="Mackay 1996 215, 64-5" />. Најважније, Хомеини је развио и пропагирао своју теорију да Ислам захтева исламску власт. У серији предавања почетком 1970, касније објављених у књизи (''Исламска влада, чуварство судија''), Хомеини је тврдио да Ислам захтева поштовање искључиво [[шеријат|шеријатског закона]], а оно са своје стране захтева не само да водеће исламске вође предводе муслимане, већ и да буду на челу владе.