Узвичник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Знаци интерпункције}}
'''Узвичник''' или '''ускличник''' ['''!'''] је интерпункцијски знак који стоји иза исказа узвичног карактера. <ref name="pr">{{Cite web|url=https://majaradoman.files.wordpress.com/2012/09/pravopis-matice-srpske-2010.pdf|title=Правопис српскога језика|publisher=Матица српска. 2010. г}}</ref>
== Настанак узвичника ==▼
== Употреба ==▼
Постоје двије претпоставке о настанку узвичника:<br />▼
*Вјерује се да је знак узвичник настао од [[латински језик|латинске]] ријечи ''io'' (у преводу: радост) тако да је настао диграф ''io'', а да би се уштедило још простора слово ''о'' се почело писати испод слова ''i''. Временом је слово ''о'' прешло у тачку, а ''i'' у црту и тако је настао знак '''''!'''''<br />▼
*Такође постоји претпоставка да је знак узвичник настао од латинске ријечи ''interiectio'' (у преводу:узвичник) тако да је записивањем само првог и посљедњег слова те ријечи настао диграф ''io'' који је као и у претходној претпоставки прешао у знак '''''!'''''.▼
▲== Употреба <ref name="pr"/>==
Узвичним реченицама или узвичним исказима исказује се емоционални став према ономе што је садржај реченице. Такве реченице и искази реализују се у сљедећим формама, па се према њима дефинишу и правила писања узвичника:<br />
Узвичник се пише иза реченица, група ријечи и појединих ријечи које се изговарају повишеном интонацијом (која проистиче из узбуђења, повишеног расположења и сл.):<br />
Линија 12 ⟶ 17:
*''Да сам то знао!''<br />
*''Одговорићемо им равном мјером!''
Узвичник се може писати иза облика вокатива онда кад се наглашава афективни карактер исказа, па се и вокатив изговара са повишеном интонацијом:<br />
Линија 18 ⟶ 24:
Узвичник се може писати да би се обиљежила неочекиваност или необичност онога што је исказано реченицом, те у овој служби замјењује модалне допуне ''зачудо'', ''замислите'' и ''мимо мог ишчекивања'' и сл.:<br />
▲== Настанак узвичника ==
*''Воз је стигао без закашњења!''<br />
▲Постоје двије претпоставке о настанку узвичника:<br />
*''Костја, овдје сам, у Константинопољу!''<br />
▲*Вјерује се да је знак узвичник настао од [[латински језик|латинске]] ријечи ''io'' (у преводу: радост) тако да је настао диграф ''io'', а да би се уштедило још простора слово ''о'' се почело писати испод слова ''i''. Временом је слово ''о'' прешло у тачку, а ''i'' у црту и тако је настао знак '''''!'''''<br />
*''Преживио пад с осмог спрата!''
▲*Такође постоји претпоставка да је знак узвичник настао од латинске ријечи ''interiectio'' (у преводу:узвичник) тако да је записивањем само првог и посљедњег слова те ријечи настао диграф ''io'' који је као и у претходној претпоставки прешао у знак '''''!'''''.
=== Напомене ===
Иначе, вокатив, иако има функцију обраћања и дозивну функцију, у обичној комуникацији не захтјева обиљежавање узвичником:<br />
*''Господине, заборавили сте кишобран у торби.''<br />
*''Костја, овдје сам, у Константинопољу.''
Иза узвичника, као и иза упитника, наредни исказ се пише на два начина:<br />
1) великим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као нова реченица:<br />
*''Пријатељу мој њежни! Тако се радујем твом тетку.''<br />
*''Добро јутро! Ево већ прилазим Перму, видим га.''
2) малим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као објашњење које је од исказа обиљеженог узвичником одвојено запетом или цртом:<br />
*''И ја исто желим да вас видим! — писала је.''
== Извори ==
| |||