Мартин Родбел — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Ред 11:
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
|поље = [[Биохемија]],<br /> [[Молекуларна ендокринологија]]
|институција = [[Универзитет Џон Хопкинс|Џон Хопкинс]]</br>[[Универзитет у Вашингтону]]
|школа =
|студенти =
Ред 18:
|напомене =
}}
'''Мартин Родбел''' ({{јез-енгл|Martin Rodbell}}; [[Балтимор]], [[1. децембар]] [[1925]] — Чапел Хил (Северна Каролина), [[7. децембар]] [[1998]]) је био амерички биохемичар и молекуларни ендокринолог, који се прославио открићем [[G protein|Г-протеина]] и улогом [[протеин]]а у преносу сигнала у [[Ћелија (биологија)|ћелија]]ма. За ово откриће додељена му је [[Нобелова награда за физиологију или медицину]], заједно са [[Алфред Г. Гилман|Алфредом Г. Гилманом]] [[1994]].
 
== Живот и дело ==
Мартин Родбел је рођен [[1. децембар|1. децембра]] [[1925]]. у [[Балтимор]]у (Мериленд), [[Сједињене Америчке Државе|САД]], где је завршио средњу школу. Године [[1943]]. је започео студије на Џонс[[Универзитет Џон Хопкинс|Универзитету универзитетуЏон Хопкинс]], али је годину дана касније прекинуо студије и приступио служби у војсци. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] учествовао је као припадник техничке службе морнарице у САД. Након завршетка рата Родбел је [[1946]]. наставио започете студије и исте завршио [[1949]].
 
Године [[1950]] Родбел је оженио Барбару Ледерман - старију сестру Сузана Ледерман, која је била пријатељица [[Ана Франк|Ане Франк]].
 
Титулу доктора биохемије Родбел је стекао на Универзитету Вашингтон [[1954]], да би потом две године провео на раду у Универзитету [[Универзитет Илиноис|Универзитету Илиноис]]. Затим следи наставак рада [[1956]]. у Националном институту за здравље, прво у [[Бетестда|Бетесди]] ([[Мериленд]]), а затим од [[1985]]. у [[Чепел ХилуХил]]у (Северна Каролина), све до одласка у пензију [[1994]].
 
== Извори ==