Битка код Дорилеја (1097) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 23:
 
'''Битка код Дорилеја''' одиграла се [[1. јул]]а [[1097]]. током [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]] између крсташа и [[Селџучко царство|Селџучког царства]].
 
Битка је уследила брзо након [[опсада Никеје (1097)|освајања Никеје]].
 
Линија 29 ⟶ 30:
=== После опсаде Никеје ===
После [[опсада Никеје (1097)|опсаде и освајања Никеје]] крсташи су напустили Никеју са дубоким неповерењем према Византији.
 
Војска [[Византијско царство|Византије]] је заузела град после тајних преговора без знања крсташа. Крсташи су тако остали без плена којеме су се надали при заузимању граду. Цар Византије [[Алексије I Комнин|Алексије Комнин]] дао је крсташима коње, дарове и новац, али крсташи су били незадовољни, јер су веровали да би много више добили пљачком, да су сами заузели Никеју.
 
Линија 37 ⟶ 39:
=== Јачина две војске ===
Крсташи схватају [[29. јун]]а да [[Турци]] намеравају да направе заседу близу Дорилеја. Турци су према једном хроничару имали 150.000 војника, према другом 360.000, али савремени извори сматрају да је број био око 25.000 - 30.000.
 
Крсташи су имали 50.000 војника. Са крсташима је ишао и велики број оних који се нису борили.
 
После тродневног марша војска Боемунда Тарантског стигла је [[30. јун]]а увече близу Дорилеја на северној обали реке Тимбрис и ту је направила логор.
 
Друга група крсташа у којој је био [[Готфрид Бујонски]] и [[Ремон Тулуски]] је заостала иза њих.
 
Линија 44 ⟶ 49:
=== Султан је опколио једну од две групе крсташа ===
Султан [[килиџ Арслан|Арслан]] је [[1. јул]]а опколио војску Боемунда Тарентског, тј једну од две групе крсташа. Напад је извео изненада рано ујутро, испаљујући велик број стрела на крсташки логор. [[Крсташки ратови|Крсташи]] витезови су кренули у спорадичне контранападе, али нису могли да се пробију. Турци су упали коњицом у крсташки логор, убијајући лако оне који нису војници и пешаке без оклопа.
 
Пешаци без оклопа су били дезоријентисани и у паници тако да нису успевали да формирају борбену линију.