Ватиканска библиотека — разлика између измена

|оснивање = 1475. година

'''Ватиканска библиотека''' или библиотека Свете Столице, која се налази у [[Ватикан|Ватикану]]у. Формално је основана 1475. године, иако је заправо много старија, она је једна од најстаријих библиотека у свету. Садржи једну од најзначајнијих збирки историјских текстова. Она тренутно има око 1,6 милиона штампане књиге, 150.000 рукописа, више од 8.500 [[Инкунабула|инкунабула]], више од 100.000 гравира и [[Мапа|мапа]], више од 300.000 златника и медаља. Библиотеци припада и Ватиканска школа библиотекара и лабораторија [[Рестаурација|рестаурације]] и [[Репродукција|репродукције]] важних рукописа.

Почетак прикупљања фонда Ватиканске библиотеке био је одређен још у [[IV век|IV веку]]у, тада је на Латеранском двору био сакупљен [[Архив|архив]]. У [[VI век|VI веку]] сакупљањем рукописа бавио се државни секретар [[Ватикан|Ватикана]]а, а у [[VIII век|VIII веку]]у се појављује дужност библиотекара Ватикана. Библиотека папе Бонифиција VIII садржала је и [[Кодекс|кодексе]], украшене [[Минијатура (сликарство)|минијатурама]], укључујући 32 грчких рукописа из колекције Фридриха II. У септембру 1303. године неке од његових збирки су опљачкане.<ref name="ватикан">{{cite web|title=Ватиканска библиотека|url=https://www.vatlib.it/home.php?pag=storia|work=Званичан веб сајт|accessdate=4. 4. 2016}}</ref>

Оснивачем савремене Ватиканске библиотеке сматра се [[Папа Никола V|папа Никола V]], изабран 1447. године, његов претходник [[папа Евгеније IV |папа Евгеније IV]] имао је 350 рукописа на латинском, грчком [[Хебрејски језик|хебрејском]] језику. Ти рукописи и лична колекција папе [[Никола V|Николе V]], постали су основа Ватиканске библиотеке, свега 800 рукописа на латинском и 353 на грчком језику. Званично библиотека је била основана 15. Јуна 1475. године, [[Була|булом]] [[Папа Сикст IV|папе Сикста IV]] {{јез-лат|Аd decorum militantis ecclesiae}}. Први библиотекар Ватиканске библиотеке био је хуманиста Бартоломео Платина.

Током реформације приступ збирци библиотеке био је ограничен, након увођења [[Индекс забрањених књига|Индекса забрањених књига]]. Ограничења су укинута током 17. Века, а папа [[Лав XIII |Лав XIII]] формално је поново отворио библиотеку 1883. године.<ref>{{cite web|title=Ватиканска апостолска библиотека|url=http://www.vaticanstate.va/content/vaticanstate/en/altre-istituzioni/biblioteca-apostolica-vaticana.html|work=Сајт|accessdate=4. 4. 2016}}</ref>

Све основне функције и задаци библиотеке, описани су у були Аd decorum militantis ecclesiae [[Папа Сикст IV|папе Сикста IV]] [[1475]]. Године, а то важи и данас.

Библиотека поседује рукописе дела [[Цицерон|Цицерона]]а, [[Теренције|Теренција]], [[Хомер|Хомера]]а, [[Аристотел|Аристотела]]а, [[Еуклид|Еуклида]]а, папирус Бодмер – који садржи најстарији текст Јеванђеље по Луки и Јовану, два примерка прве штампане [[Гутенбергова Библија|Гутенбергове библије]], средином [[XV век|XV века]]а, а такође и писма [[Петрарка|Петрарке]], [[Микеланђело (вишезначна одредница)|Микеланђела]], неколико писама [[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера]] и Хенрија XVIII. <ref>{{citeCite book|first=Fabrizio|last=Rossi|first=Fabrizio|title=Der Vatikan. Politik und Organisation|year=2004|publisher=C. H. Beck|location=Muenchen|isbnid=ISBN ISBN 3-406-51483-9.}}</ref>

Тајни архиви Ватикана, налазе се у Ватикану, то је централни архив за све акте проглашене од стране Свете столице, као и државна документација, преписка и многи други документи које је [[Црква]] сакупљала вековима. У [[XVIII век|XVIII веку]]у, по наређењу [[Папа Павле VI|папе Павла V]], тајни архиви били су одвојени од Ватиканске библиотеке, где су научници имали врло ограничен приступ и остао је потпуно затворен до 1881. године, када их је папа [[Лав XIII]] отворио за истраживаче.

* Jeanne Bignami Odier, La Bibliothèque Vaticane de Sixte IV à Pie XI: Recherches sur l'Histoire des Collections de Manuscrits, Città del Vaticano : Biblioteca apostolica vaticana, 1973.