Административна подела Краљевине Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Административну поделу Краљевине Србије''' чинили су [[округ|окрузи]], [[срез]]ови и [[општина|општине]].
== Промене административне поделе ==
[[Датотека:Окрузи Атлас Краљевине Србије 1889.jpg|мини|21 округ Краљ. Србије [[1889]].]]
Линија 7 ⟶ 8:
Законом о изменама административне поделе Краљевине Србије из 1896. Србија је поново подељена на 15 округа, али је овај закон укинуо административну управу вароши Нишу и уместо ње је предвидео формирање [[Нишавски управни округ|Нишког округа]], а Црноречки округ је укинут.
[[Датотека:Jugoslavia 1918-1922.png|мини|Окрузи Краљевине Србије су се наставили у Југославији до 1922.]]▼
Законом од 24. јануара 1900. Подунавски округ је подељен на [[Управа града Београда|Београдски]] и [[Смедеревски округ]]. Након тога је законом од 10. априла 1902. године из Рудничког округа издвојен Чачански округ. Тако је за време пописа 1910. године Краљевина Србија имала 17 округа: [[Управа града Београда|Београдски]], [[Ваљевски округ|Ваљевски]], [[Врањски округ|Врањски]], [[Крагујевачки округ|Крагујевачки]], [[Крајински округ|Крајински]], [[Крушевачки округ|Крушевачки]], [[Моравски округ|Моравски]], [[Нишавски управни округ|Нишки]], [[Пиротски управни округ|Пиротски]], [[Подрински округ|Подрински]], [[Пожаревачки округ|Пожаревачки]], [[Руднички округ|Руднички]], [[Смедеревски округ|Смедеревски]], [[Тимочки округ|Тимочки]], [[Топлички управни округ|Топлички]], [[Ужички округ|Ужички]] и [[Чачански округ|Чачански]].
=== Нови крајеви (1912—1913) ===
Предлогом закона од [[24. август]]а [[1913]]. новоослобођени јужни део Краљевине (тзв. [[Стара Србија]]) је требало да буде подељен на 12 округа и 45 срезова. Предвиђени окрузи су били: [[Битољски округ|Битољски]], [[Брегалнички округ|Брегалнички]], [[Звечански округ|Звечански]], [[Косовски управни округ|Косовски]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Охридски округ|Охридски]], [[Призренски округ|Призренски]], [[Пријепољски округ|Пријепољски]], [[Рашки управни округ|Рашки]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[Тиквешки округ|Тиквешки]]. Закон није усвојен до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године, када су ови крајеви коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије.<ref>М. Јагодић, Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир, [[Историјски институт Београд|Историјски институт САНУ]], Београд 2010, 43.</ref>▼
Протеривањем турске војске и ослобађањем делова територија, постављана је нова српска власт. У том процесу, прво је извршена територијално-администартивна подела нових крајева, која је имала две одвојене фазе привремену и коначну.
Привремена административно-територијална подела нових крајева је постојала све до средине 1913. године. Први срезови и окрузи су образовани одмах након уласка српске војске и престанка војних операција. Носили су назив „привремени војни окрузи и срезови“, на чијем челу су били привремени окружни и срески начелници. Образовани су следећи окрузи: [[Новопазарски округ|Новопазарски]], [[Приштински округ|Приштински]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Скопљански округ|Скопљански]], [[Тетовски округ|Тетовски]], [[Призренски округ|Призренски]], [[Дебарски округ|Дебарски]], [[Поморски округ|Поморски]], [[Пљеваљски округ|Пљеваљски]] и [[Битољски округ|Битољски]].
Министар унутрашњих дела је 24. августа 1913. године одлучио да се ослобођене области поделе на 11 округа: [[Битољски округ|Битољски]], [[Дебарски округ|Дебарски]], [[Кавадарски округ|Кавадарски]], [[Новопазарски округ|Новопазарски]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Пљеваљски округ|Пљеваљски]], [[Призренски округ|Призренски]], [[Приштински округ|Приштински]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[Штипски округ|Штипски]].
Нешто касније, 19. новембра 1913. године, министар унутрашњих дела је донео решење којим је био укинут округ Пљеваски, а нови [[Пријепољски округ]] је образован у Пријепољу. Ово је била последица уступања Пљеваља [[Краљевина Црна Гора|Црној Гори]]. Истим решењем укинут је и округ Дебарски, а образован нов, [[Охридски округ]] са седиштем у Охриду. Министар је овим решењем образовао још [[Звечански округ]] са седиштем у Косовској Митровици.
Министарство унутрашњих дела је неколико пута мењало називе појединих округа и срезова, са циљем да се обнове стари називи или да се што више приближе српскословенском, средњовековном називу.<ref>[https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6304/bdef:Content/get ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ КРАЈЕВА ПРИСАЈЕДИЊЕНИХ СРБИЈИ ПОСЛЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА 1912- 1913], Владимир Д. Вучковић</ref>
▲[[Датотека:Jugoslavia 1918-1922.png|мини|Окрузи Краљевине Србије су се наставили у Југославији до 1922.]]
▲
== Види још ==
| |||