Текстура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Поправљене везе: Леонардо → Леонардо да Винчи, композиција → Композиција слике |
||
Ред 1:
'''Текстура''' је трећи ликовни елемент који се, поред [[права (линија)|линије]] и [[површина|површине]], у [[Ликовна уметност|ликовној уметности]] директно везује за саму материју. Текстура обавештава о структуралном саставу и грађи површине предмета. Можемо је сазнати непосредно [[чуло додира|чулом додира]].
[[Датотека:Egypte louvre 166 visage.jpg|мини|На египатском [[рељеф]]ном [[портрет]]у из [[Лувр]]а можемо препознати глатке текстуре лица и ритмички храпаву текстуру косе.]]
[[Датотека:Mona Lisa detail mouth.jpg|мини|На детаљу [[Леонардо да Винчи|Леонардо]]ве слике '''[[Мона Лиза]]''' можемо видети како пукотине на слици стварају особиту распуцану текстуру.]]
Док је визуелна перцепција линије и површине, иако мање директна од тактилне, поузданија од ње, и лакша за тумачење у свести, дотле је тактилна перцепција за схватање текстуре од примарног значаја. То се одражава и у говорном језику. Речи које симболишу текстуралне појаве означавају тактилне осећаје. Појмови гладак и рапав спонтано се у свести везују за чуло додира. Ово не значи да нас и [[чуло вида]] не може, посредством светлости, известити о томе да ли је неки предмет гладак или рапав. Визуелна слика текстуре је чак комплетниија, јер су чисто тактилним особинама глаткоће и рапавости придодате и особине које је [[светлост]] изазвала и додала тактилним појавама површине. Тако се под утицајем светлости нека површина перципиране само као глатка или храпава, него и као мат или сјајна.
Ред 20:
== Текстура кроз историју [[уметност]]и ==
Као ликовни елемент текстура се јавља много касније од линије и површине. Никад није самостални елемент, увек је у оквиру ликовних целина, где се придружује осталим елементима, да боље и ближе означи структуру представљених предмета и тиме појача њихову материјалност и њихову предметну присутност у [[
У примитивним цивилизацијама она се тесно везивала за [[примењена уметност|примењену уметност]] и једино је ту коришћена као готово самостално ликовно средство за уношење реда у све врсте [[ткање|ткања]], [[плетење|плетења]], оплитања, чипкања, низања. Користећи пруће, сламу, вуну, [[памук]], шкољке, шљокице, перлице, примитивни народи остварили су велико богатство и разноликост текстура које имају чисто пластички значај, значај једног оствареног реда и израза у тактилно-визуелној области.
| |||