Архат — разлика између измена

Арахантом се сматра онај код кога су умртвљене све асаве, или „приливи“, који умножавају [[карма|карму]] продужавајући [[постојање]] у чулној сфери. Док је постизање прва три ступња могуће и световњацима, постизање четвртог од стране неког световњака сматрало се крајње неуобичајеним. Међу цејлонским будистима сматра се да световњак који достигне арахантство треба сместа да приступи монашком реду ([[сангха|сангхи]]). Према Буди, жене поседују једнаку способност да постану араханти као и мушкарци<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>. У Тхеригатхи се наводе бројни примери монахиња које су достигле араханство. У Будино доба и непосредно потом, од араханата се није очекивало повлачење из света. Араханти су обично настављали да живе у оквиру људског друштва без себичних побуда. Али, пошто је традиција индијског аскетизма била снажно наклоњена повлачењу из световног живота, већ [[рани будизам]] бележи примере араханата усамљеника<ref>{{Citecite book|first=E.|last=Conze|title=Buddhist Thought in lndia|year=1962|id=|pages=166-169; 234-236}}</ref>.