Опсада Беча (1529) — разлика између измена

|јачина1= око 23.000{{sfn|Turnbull|2003|ppp=50}}<ref>Keegan and& Wheatcroft suggest 17,000. ''Who's Who in Military History'',. pстр. 283; Some estimates are just above 20,000, for example: "Together with Wilhelm von Roggendorf, the Marshal of Austria, Salm conducted the defense of Vienna with 16,000 regulars and 5,000 militia." Dupuy, Trevor, ''et al.'', ''The Encyclopedia of Military Biography'',. pстр. 653.</ref>

|јачина2= око 120.000{{sfn|Turnbull|2003|ppp=50}}<ref name = estimate>Christopher Duffy suggests "Suleiman led an army of 125,000 Turks". ''Siege Warfare: Fortresses in the Early Modern World 1494-1660'',. pстр. 201. For higher estimates, see further note on Suleiman's troops.</ref>|

|губици1= непознати, вероватно велики губитак цивила{{sfn|Turnbull|2003|ppp=51}}

|губици2= око 14.000{{sfn|Turnbull|2003|ppp=51}}

Пре опсаде [[Беч]]а, Османлије су напале [[Будимпешта|Будимпешту]], коју није бранио велики број војника. Упркос обећању војницима да их неће побити, ако се предају, Османлије су поступуле супротно. Вест о том догађају је стигла до Беча, где је одлучено да предаја не долази у обзир. Османлијска војска је бројала око 800 лађа на [[Дунав]]у и око 20.000 [[Камила|дева]], које су преносиле опрему. Дошло је и око 12.000 припадника елитних јединица [[јањичари|јањичара]]. Браниоци Беча су поделили град на више сектора и тако децентрализовали одбрану. На челу је био [[Немци|Немац]] Никлас гроф Салм, који се био истакао у [[Битка код Павије|бици код Павије]].{{sfn|Turnbull|2003|ppp=49}} Седиште одбране је било смештено у [[Катедрала светог Стефана у Бечу|катедрали св. Стефана]]. Ојачани су одбрамбени [[зид]] око града и улаз у град.

Османлије су до Беча дошле уморне од дугог пута и лошег времена. Покушале су да уговоре предају, али им је та понуда одбијена. [[Артиљерија|Артиљеријом]] су напале одбрамбене зидове без већих успеха. Копале су подземне тунеле испод градских зидина. Браниоци су то открили, па су вођене борбе у којима су подељени уз велике губитке. Почеле су да падају јаке [[Киша|кише]]. Османлије су имале недостатак [[Храна|хране]] и [[Вода|воде]], разбољевале су се, а део војске је дезертирао. Јањичари су тражили да се одлучи шта даље. Дана [[12. октобар|12. октобра]] 1529, Османлије су се одлучиле да коначни завршни ударац, који је био неуспешан по њих. Следећих дана је пао [[снијег|снег]], што је додатно погоршало ионако лоше стање у османлијској војсци, те су прекинуле опсаду Беча и повукле се у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарску]]. Вођа одбране града Никола гроф Салм, који је тада имао 71 годину, рањен је у последњој бици, и преминуо је од последица рањивања у [[пролеће]] следеће године.<ref>{{citeCite book|last1=Dupuy|first1=Trevor Nevitt|last2=Johnson|first2=Curt|last3=Bongard|first3=David L.|title=The Encyclopedia of Military Biography|url=http://books.google.com/books?id=IpWQAAAACAAJ|year=1992|publisher=I. B. Tauris, Limited|isbn=978-1-85043-569-3}}</ref> Османлије нису доживеле потпуни пораз, јер су ослабиле Аустрију, која након ове битке није имала довољно средстава да припреми противнапад на Турке, па су учврстили свој положај у Угарској. Неуспехом опсаде Беча почело је слабљење [[Османско царство|Османског царства]].