Википедија

Аранђеловачко читалиште — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 5:
|име = Аранђеловачко читалиште
|оригинално_име =
|слика = AR 5.JPG
|наслов = Стари Аранђеловац
|држава = {{застава|Кнежевина Србија}}
|град = [[Аранђеловац]]
Ред 28:
}}
 
'''Аранђеловачко читалиште''' је основано [[5. јануара]] [[1869.]] године, договором на седници Општинске скупштине, где су учесници прихватили идеју о оснивању Читалишта, те се одмах у њу учланило 55 чланова.<ref name="Читаоница у Аранђеловцу" /> Читалиште је свечано отворено [[14. јануара]] те исте године. Оснивач Читалишта је био [[Панта Луњевица]] који је тада био срески начелник у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]], а док је једно време био и окружни начелник у [[Шабац|Шапцу]] и управник града [[Београд|Београда]].<ref name="Библиотека Цв. Сава Аранђеловац">{{cite web|title=О нама|work=http://www.biblioteka-arandjelovac.rs/}}</ref>
 
 
'''Читаоница у Аранђеловцу''' основана је [[5. јануара]] [[1869]]. године, а отворена је [[14. јануара]] 1869. Заслуге за отварање припадају [[Панта Луњевица|Панти Луњевици]], оцу [[Драга Машин|Драге Машин]] који је тада био срески начелник у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]]. Иначе, Панта Луњевица је био либералан, ''либералска перјаница'', једно време окружни начелник у [[Шабац|Шапцу]], а једно време управник града Београда, веран [[Династија Обреновић|династији Обреновић]].<ref name="Библиотека Цв. Сава Аранђеловац">{{cite web|title=О нама|work=http://www.biblioteka-arandjelovac.rs/}}</ref>
 
== Оснивање ==
У листу ''Србија'', бр. 10, од [[20. јануара]] [[1869]]. године, може се пронаћи сведочење једног од учесника седнице Општинске скупштине одржане те године: ''5. ов. месеца повео сам у општини реч да установимо овде чиатаоницу. Ја још нисам ни до пола изговорио своју реч, а са свију страна заори: оћемо, оћемо читаоницу, то нам је врло нужно, него пишите чланове. И ту се намах уписа 55 чланова и додаше преко 40 [[Дукат|дуката]] ; ту се одмах узе кућа за [[Читаоница|Читаоницу]] и одлучи се који ће се листови узети, и ту се изабраше лица која ће се за Читаоницу старати.'' Наводи се друштво Читаонице аранђеловачке, од којих је председник [[капетан]] Панта Луњевица, писар Лука Цветковић, а старатељи су Иван Тадић, Јоксим добричићДобричић и трговци. <ref name="Аранђеловачко читалиште">{{cite book|last=Ковијанић|first=Гаврило|title=Трагом читалишта у Србији|year=1986|location=Београд|pages=149}}</ref>
 
== Извештај о стању читаонице ==
Као доказ како је Аранђеловачко [[читалиште]] радило имамо у једном од извештаја када је Министар просвете [[23. фебруара]] [[1874.]] године тражио извештај о стању Читалишта у [[Србија|Србији]]. У том извештају сазнајемо да је Читалиште [[1874.]] године имало својих 72 чланова и да је сваки члан плаћао 16 [[Грош|гроша]] чаршијских за чланарину. Читалиште је имало добровољни приход од бањских гостију које им је јако пуно значио.<ref name="Читаоница у Аранђеловцу">{{cite book|first=Десанка|last=Стаматовић|title=Читалишта у Србији у XIX веку|year=2011|location=Панчево|pages=227}}</ref> Такође, сазнајемо да је целокупни приход Читалишта за целу [[1874.]] годину износио 1838 гроша чаршијских, а док је расход за исту годину износио 1680 гроша чаршијских, јер су плаћали кирију за простор и новине које су набављали, а док су 700 [[Грош|гроша]] чаршијских плаћали за ствари: једну [[Архив|архиву]], два стола, две столице, једну [[Застава|заставу]] и натпис, један лик [[Кнез Милан Обреновић|кнеза Милана]] и [[споменик]] [[Кнез Михаило|кнеза Михаила]]. У [[1874.]] години Читалиште је примало 11 листова: ''Српске званичне новине, Будућност, Исток, Видовдан, Тежак, Рад, Коресподенција, Застава, Јавност, Јавор и Домишљан''.<ref name="Читаоница у Аранђеловцу" /> Поред листова фонд Читалишта је имао 40 примерака разних књига на [[Српски језик|српском језику]].<ref name="Аранђеловачко читалиште" />
Нешто више података о Читалаштву аранђеловачком имамо у једном извештају од [[16. јануара]] [[1875]]. год. Министар просвете расписом, № 11084, од [[23. фебруара]] 1874. тражи од читаоница у Србији извештај о њиховом стању.
# Читаоница је отворена у вароши Аранђеловцу од појединих лица 14.јануара 1869. године.
# У [[1874]]. години имала је својих 72 чланова.
# Сваки члан по закључку одбора читаоничког плаћа 16 гроша чарш. улога, и с тим добија право на чланство њено.
# За целу 1874. годину било је прихода свега од горњих чланова 1738 гроша чарш., а у време летње сезоне киселе воде добивено је од гостију добровољног прилога 101 грош, што са горњом сумом чини свега 1838 [[Грош|гроша]] чаршијских.
# Расход пак за исту годину износио је суму од 1680 гроша чарш. и он се употребљава на плаћање кирије где Читаоница постоји и на [[новине]] које се примају.
# Читаоница ова има у готовом новцу капитала до 1550 гроша чарш. По одбитку њених раскода, и у стварима, и то: 1 архиву, два астала, 1 заставу и натпис, 2 столице, 1 лик [[Кнез Милан Обреновић|кнеза Милана]], [[споменик]] [[Кнез Михаило|кнеза Михаила]] и остале ситнице, што све вреди 700 гроша чаршијских
# Општина аранђеловачка па и нико други не потпомаже Читаоницу сем њених чланова. Читаоница је ова примала новине за 1874, и то: Српске званичне новине, Будућност, Исток, Видовдан, Тежак, Рад, Коресподенција, Застава, Јавност, Јавор, Домишљан, свега дакле 11 листова. Читаоница има 40 комада разних [[књига]] на [[Српски језик|српском језику]], а на страним језицима нема. За подуправника Читаонице, дјеловођа Ф. М. Поповић.<ref name="Аранђеловачко читалиште" />
 
== Судбина читаонице ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аранђеловачко_читалиште”