Пожаревачко читалиште — разлика између измена

|оснивање = [[18. октобар]] [[1846.]].

'''Пожаревачко читалиште''' основано је [[1846.]] године, на рођендан [[Кнез Александар Карађорђевић|кнеза Александра]]. [[Епископ]] је читалиште приказао као живи споменик посвећен кнежевом рођендану.

[[Читалиште|Читалишта]] су била друштва за читање која су организовала приватна лица, грађани, [[Занатлија|занатлије]], [[Професор|професори]], чиновници, који су својим добровољним прилозима набављали [[новине]] и [[Часопис|часописе]] да би се образовали, сазнавали информације, дружили се и сазнавали шта се дешава у свету.<ref>{{cite web|title=Istorija čitališta u XIX veku|url=http://rtvpancevo.rs/Vesti/Kultura/istorija-italita-u-xix-veku.html|accessdate=04.04.2016}}</ref> ЕпископоЕпископ је рекао да тај дан треба сваке године прославити као дан Читалишта. Његову идеју је прихватио окружни начелник, а затим и сви присутни. На слављу су изабрали људе који ће бити [[Часник|часници]]. Одлучили су да [[председник]] буде епископ, а потпредседник окружни начелник. Свечано отварање се догодило [[18. октобра]] [[1846]]. године, на дан славе [[Тома Вучић Перишић|Томе Вучића]], [[Војвода|војводе]] српског. Тог дана обратили су се управи Читалишта београдског да им до краја месеца пошаљу тринаест листова. Потом је написана молба Попечитељству просвештенија за одобрење оснивања Читалишта, [[30. априла]] [[1846]]. године. Имали су примедбу да се предложено име друштва не може одобрити, него ће се звати Читалиште пожаревачко. Читалишту није одобрена употреба печата.<ref name="реф">{{Cite book|last=Ковијанић|first=Гаврило|title=Трагом читалишта у Србији|year=1986|publisher=Народна књига|location=Београд|pages=185-196}}</ref>

Читалиште пожаревачко свечано је отворено [[14. јануара]] [[1847]]. године. Грађани су били позвани да дају добровољни прилог у корист школског фонда. У дому налазиле су се две собе које су биле опремљене за Читалиште. На столовима намештеним по средини соба лежале су [[новине]] позајмљене од Београдског читалишта, а зидови су били украшени ликовима знаменитих [[Срби|Срба]]. <ref name="реф" />

Из овог читалиштаЧиталишта развила се Народна библиотека Илија М. Петровић у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Данас се у [[Библиотека|библиотеци]] налази простор за рад са одраслим корисницима, са фондом који обухвата издања домаће и [[Светска књижевност|светске књижевности]]. На Одељењу стручне књиге корисници могу позајмити публикације из области [[Филозофија|филозофије]], [[Психологија|психологије]], [[Религија|религије]], [[Друштвене науке|друштвених наука]], [[Природне науке|природних наука]], [[Медицина|медицин]]е, [[Уметност|уметности]], [[Историја|историје]]. На одељењу периодике прикупљају се, разврставају, обрађују, чувају и дају на коришћење серијске публикације: часописи, [[новине]], [[Магазин|магазини]], [[Алманах|алманаси]], [[Летопис|летописи]], зборници, годишњаци, [[Календар|календари]], статистички годишњаци и [[Билтен|билтени]]. Библиотека такође поседује и одељење за децу.<ref>{{cite web|title=Народна библиотека у Пожаревцу|url=http://www.bibliotekapozarevac.org/index.php/home|accessdate=04.04.2016.}}</ref>