|
== Оснивање ==
Професионално Народно позориште у Крушевцу, звамично основано 1946. Године, има дубоке корене у аматерским, радничким, омладинским и сталешким “ад хоц” ансамблима, у врлудавном и хотимичном живљењу преживљавању, у романтичарском ангажману или чак политичкој акцијигодине. Стотину година театарских збивања и приказања, наизменичних пригодних спетакла и драмских уприличених забава, маскенбалова и харлекинијада, спонтано или систематично, неговали су глумачке личности и сценске уметнике који су на велика врата улазиле у престоничке, београдске театре. Педесет година пре отварања професионално театарске куће у Крушевцу, у високом позоришном лицеју београдском, завршиће брилијантном дипломом највећа легенда крушевачке Талије под Багдалом – Бора Михајловић. Из његовог “шињела” изаћи ће прворазредни српски драмски уметници: Рада Савићевић, Михајло Паскаљевић, Божа Савићевић, Милан Пузић, Миодраг Петровић Чкаља, Зорица Стефановић, Љиљана Токовић, Драгица Томас, Олга Станисављевић, Ђуза Стојиљковић, Ташко Начић…<ref name="оснивање">{{cite book|last=Мирковић|first=Милосав|title=Крушевачко позориште|year=1996|publisher=Крушевачко позориште|location=Крушевац|id=ISBN 86-82769-01-8}}</ref>
У првом периоду свог бивања и делања, Народно позориште у Крушевцу ради на професионализацији позоришног чина, на академизацији театарског стила у позитивном смислу те речи. Ансамбл је састављен од врло различитих уметника неједнаких стилских облика и обличја. Репертоар је класично домаћи са неколико руских драматичара у аури соцреалистичке “неконфликтне” драме. У другој етапи Народно позориште у Крушевцу приближиће се респектабилном драмском опусу савремене европске и домаће драме: Кокто, Шо, Тенеси Вилијамс, Гогољ, Стерија, Нушић, Крлежа, Брешан... Трећи круг крушевачког репертоара, од 1986. до данас са артистичком вољом за променом и узлетом обележиле су драме Бена Џонсона, Голдонија, Александра Поповића, Јонеска, Душана Ковачевића... Радо бисмо рекли да је Крушевачко позориште почело, развијало се, узлетало и гибало се, да би и данас живело као театар који игра аутентични, домаћи и страни класични репертоар и оне комаде и фарсе из наше савремености, чија је вредност већ проверена или се, тек, проверава, данас и овде.<ref>{{cite journal|last=Мирковић|first=Милосав|title=Педесет година Крушевачког позоришта|journal=Багдала|year=1996|volume=Год.38, бр. 426-427|pages=22-23.}}</ref>
== Пре позоришта ==
|
