Девијантност (социологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 23:
=== Биолошке теорије ===
Значај органских чиниоца, као узрока девијантног понашања први је нагласио италијански војни лекар Чезаре Ломброзо {{јез-итал|Cesare Lombroso}} теоријски обликујући „рођеног злочинца” <ref name="automatski generisano1" /> . Од 1885. до 1915. године деловало је светски познато Друштво за криминалну антропологију, а потом све до 1969. године Друштво за криминалну биологију. Криминална антропологија се бавила „мерењем” телесних садржаја, на основу чега је изводила закључке о криминалном понашању, док криминалну биологију занима однос између наследства и окружења, наглашава значај околине за криминално понашање, сматрајући злочин биосоцијалном појавом.
Истраживање биолошких чиниоца људског понашања тек у новије време поприма значај који му припада. Оно не само да обухвата правац експерименталне психологије, него и остале правце. Посебно место заузима правац истраживања о хуманој генетици која се односи на тзв. кромосомске аберације. Кромосомска аберација се јавља код полних хромозома. Тамо се уз нормалну XX и XY комбинацију појави и предбројни Y хромозом, те на тај начин добијамо женски кариотип XXY и мушки XYY. Код женских особа са кариотипом XXY је установљен нижи раст, ментална заосталост, а понегде и стерилност. Код мушких особа са кариотипом XYY јавља се чешћи високи раст, јака ћелавост, кратковидљивост и мања ментална заосталост. Неки истраживачи су установили везу носиоца XYY кариотипа са склоношћу криминалним делима без мотива, и то у време раније младости, што је после оспоравано, јер су уочени XYY кариотипи који никада нису били склони криминалу.<ref>{{
Биолошке теорије о девијантности еволуирале су од облика „биолошког апсолутизма” до жеље која жели издвојити само релативне и научно доказиване органске чињенице и процесе који су повезани с неким облицима девијантног понашања. Тиме су пружиле своје резултате и закључке као могући прилог општем, научно обухватном тумачењу девијантности.<ref name="automatski generisano2" />
=== Психолошке теорије девијантности ===
Ред 75:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Fromm|first=Erich|title=Anatomija ljudske destruktivnosti|year=1989|publisher=Naprijed|location=Zagreb}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Звончаревић|first=Младен|title=Социјална психологија|year=1981|publisher=Школска књига|location=Загреб}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Haralambos|first=Michael|title=Uvod u sociologiju|year=1980|publisher=Globus|location=Zagreb}}
| |||