Олива Келсо Кинг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 23:
== Солунски фронт ==
Средином [[Мај|маја]] [[1916]]. годне, Келсовој се указала прилика да буде возач у српској војсци на [[Солунски фронт|Солунском фронту]], који је настао [[1915]]. године као покушај савезника да помогну српску војску<ref name="Српски код">{{cite web|title=Српски код|url=http://srpskikod.org/sr/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%BE/%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE/%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82|work=Виртуелна историја Србије|accessdate=4. 4. 2016}}</ref>. Тако се придружила јединици [[Пуковник|пуковника]] др [[Роман Сондермајер|Романа Сондермајера]], који након смене др [[Лазар Генчић|Лазара Генчића]] [[1916]]. године, постаје начелник санитета Врховне команде<ref>Недок, А.; Поповић Б., Тодоровић В. (2014). Српски војни санитет у Првом светском рату. Београд: Медија центар "Одбрана", Војна штампарија. pp. 248.</ref>. Возила је амбулантна кола са регистарском таблицом број 3.
У [[Април|априлу]] [[1917]]. године унапређена је и проглашена наредником. Изузетно јунаштво показала је током великог [[Пожар|пожара]] у [[Солун]]у који су случајно изазвали француски војници [[18.
== Живот после рата и смрт ==
Након рата није желела да напусти [[Србија|Србију]]. Крајем [[1918]]., уз великодушну помоћ богатог оца и грађана Сиднеја, отворила је седамнаест мобилних [[кантина]] за помоћ најугроженијим [[Срби
За љубав према Србима и хуманитарни рад, [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]] јој је [[1920]]. доделио краљевски Орден Светог Саве<ref name="новости" />.
По повратку у [[Аустралија|Аустралију]] била је активан члан организације Girl Guides Australia, где је између осталог, држала говоре о искуству стеченом у току рата.
Ред 32:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
[[Категорија:Рођени 1885.]]
| |||