Дмитар Звонимир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 33:
Звонимиру је признат славонски банат, а он је успео у периоду 1064—1067. да се врати у посед. До [[1070]]. године Звонимир се проширио и на Хрватско приморје. Обзиром да је био најистакнутији, хрватски краљ [[Петар Крешимир IV]] Звонимира именује за свога савладара и наследника. Године [[1076]].<ref>{{ГО-ИВ}}</ref> Дмитар Звонимир је постао хрватски краљ. Звонимир се приближио [[Рим]]у и издејствовао признање краљевске титуле. Папа [[Папа Гргур VII|Гргур VII]] му је послао владарске знаке (инсигније): заставу, мач, жезло и круну, а то је значило и заштиту Хрватске од стране [[Папа|папске]] власти.
Краљ Звонимир је умро [[1089]]. године. Питање начина на који је умро хрватски краљ Дмитар Звонимир једно је од контроверзнијих у хрватској хисториографији. Једни сматрају да је Звонимир умро природном смрћу, а други да је убијен. Поставка о насилној смрти заснива се на причи у којој су Хрвати убили свога краља на Косову Пољу код Книна 20. априла 1089. противећи се његовом позиву да, по папину налогу, крену у крсташки рат. Та вест је у [[14. век]]у уграђена у хрватску редакцију [[
Краљ Звонимир је имао сина Радована. Очито је умро пре свог оца. Звонимирова кћерка Клаудија се удала за каринског жупана Винишу Лапчанина.
| |||