Перикардитис — разлика између измена

замена места и сређивање
(замена места и сређивање)
 
'''Перикардитис''', ({{јез-лат|pericarditis }}), је врло ретка болест [[перикард|срчане марамице]] ([[перикард]]а), која се ретко јавља примарно, већ је најчешће у склопу неког другог обољења или као компликација основне болести.
 
== Патофизиологија ==
[[Датотека:Perikard.jpg|десно]]
Срчана марамица (перикард) је фиброеластична двослојна кеса, сачињена од висцералног и паријеталног слоја, раздвојених перикардијалним простором, и налази се у средишњем делу грудног коша око срчаних шупљина. У здравих особа, перикардијална шупљина садржи 15 до 50 -{ml}- (бледоружичастог) ултрафилтрата крвне плазме који спречава појаву трења у току покрета срца. Улога [[перикард]]а је да штити срце од инфекција и спољашњих и унуташњих утицаја, држи срце у стабилном положају и спречава прекомерно ширење срчаних комора, што све заједно обезбеђује његово ефикасно функционисање.
 
Перикардитис је медицински израз за упалу срчане марамице, која се најчешће јавља у акутном облику - обично изненада и може трајати и до неколико месеци.<ref>{{en}}[http://my.clevelandclinic.org/heart/disorders/other/pericarditis.aspx Pericarditis na The Cleveland Clinic], Приступљено 07. 3. 2010.</ref> У току перикардитиса срчана марамица постаје натечене, црвена, са могућом појавом излива, крви или течности у простору између слојева марамице (хемоперикард), понекад и са присуством ваздуха (пнеумоперикардијум), што може имати за последицу тампонаду срца.
 
Перикард је релативно крут и нерастегљив. Карактеристике прилагођавања перикарда могу се пратити упоређивањем односа интраперикардијалног притиска и интраперикардијалног волумена.
 
== Епидемиологија ==
{{цитирање|Епидемиолошки гледано велики спектар болести може имати за последицу појаву перикардитиса; болести плућа и срца, неоплазме, цисте, као и урођене аномалије. Услед непоузданости неинвазивних, стандардних дијагностичких процедура, у многим случајевима остај етиолошки неразјашњен велики број случајева, и тада се перикардитис најчешће сврстава у идиопатски. Велики напредак у новијој класификацији срчаних болести је тај што она прави јасну разлику између два најчешћа облика идиопатског перикардитиса: ''вирусних инфекција'' и ''аутореацтивног перикардитиса''. Ова класификација има велики терапијски значај због могућих последица. У аутореактивној форми, системски и интраперикардиални третман кортикостероидима има повољан ефекат, док његова примена у вирусној форми је контраиндикована.<ref name="ref2"> {{en}}MaischB, Ristić AD. The classification of pericardial disease in the age of modern medicine. Curr. Cardiol. Rep. 2002;4(1):13–21. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11743917?dopt=Abstract Medline], Приступљено 07. 3. 2010.</ref> }}
 
===== ПолФактори и предиспозицијапредиспозиције =====
* ''Најчешћи предиспонирајући фактори;'' за појаву перикардитиса су; [[алкохолизам]], [[аутоимуне болести]], [[интоксикација]], [[ХИВ]] итд.<ref name="ref2"/>
* ''Пол;'' Изузев код вирусног где у разбољевању доминирају особе мушког пола најчешће мушкарци у доби 20 до 50 година), '''(3:1)''', код осталих перикардитиса однос између мушкараца и жена је (1:1).<ref name="ref1"/><ref name="ref3"/>
* [алкохолизам]],
* ''Најчешћи предиспонирајући фактори;'' за појаву перикардитиса су; [[алкохолизам]], [[аутоимуне болести]], [[интоксикација]], [[ХИВ]] итд.<ref name="ref2"/>
* [[аутоимуне болести]],
 
* [[интоксикација]],
* [[ХИВ]] итд.<ref name="ref2"/>
;Полне разлике
* ''Пол;'' Изузев код вирусног гдеперикардитиса, уод разбољевањукога доминирајудоминирантно блују особе мушког пола најчешће мушкарци у доби од 20 до 50 година), са мушко женским односом '''(3:1)''', код осталих облика перикардитиса, однос између мушкараца и жена је (1:1).<ref name="ref1"/><ref name="ref3"/>
== Етиологија ==
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f5f5f0; border: 2px #52524d solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;"
* '''Вирусни''', у око 75 до 80% случајева, најчешће код аутоимуних болести
|}
== Патофизиологија ==
[[Датотека:Perikard.jpg|десно]]
Срчана марамица (перикард) је фиброеластична двослојна кеса, сачињена од висцералног и паријеталног слоја, раздвојених перикардијалним простором, и налази се у средишњем делу грудног коша око срчаних шупљина. У здравих особа, перикардијална шупљина садржи 15 до 50 -{ml}- (бледоружичастог) ултрафилтрата крвне плазме који спречава појаву трења у току покрета срца. Улога [[перикард]]а је да штити срце од инфекција и спољашњих и унуташњих утицаја, држи срце у стабилном положају и спречава прекомерно ширење срчаних комора, што све заједно обезбеђује његово ефикасно функционисање.
 
Перикардитис је медицински израз за упалу срчане марамице, која се најчешће јавља у акутном облику - обично изненада и може трајати и до неколико месеци.<ref>{{en}}[http://my.clevelandclinic.org/heart/disorders/other/pericarditis.aspx Pericarditis na The Cleveland Clinic], Приступљено 07. 3. 2010.</ref> У току перикардитиса срчана марамица постаје натечене, црвена, са могућом појавом излива, крви или течности у простору између слојева марамице (хемоперикард), понекад и са присуством ваздуха (пнеумоперикардијум), што може имати за последицу тампонаду срца.
 
Перикард је релативно крут и нерастегљив. Карактеристике прилагођавања перикарда могу се пратити упоређивањем односа интраперикардијалног притиска и интраперикардијалног волумена.
 
== Клиничка слика <ref>{{ен}} Verena T Valley, MD, Christopher A Fly, MD, Pericarditis and Cardiac Tamponade