Рат у Абхазији (1992—1993) — разлика између измена

=== Абхазијска офанзива на Есхеру, Гулрипш, Камани и Шрому ===
Села дуж реке Гумиста (северно и источно од Сухумија), као што су Ачадара, Камани и Шрома, у ком су живели етнички Грузијци су постала стратешки важна област, што је омогућило моторизованим јединицама да се приближе Сухумију, главном граду Абхазије. После неуспелог покушаја да се приближе Сухумију са запада, Абхаске формације и њихови савезници преусмеравају своју офанзиву на северним и источним странама Сухумија. Дана [[2. јул]]а 1993. године, под руским војним директивама и поморску подршку, Абхазија и њихови (Конфедерација планинских народа Кавказа ) савезници напали су села на реци Гумиста. Грузијска страна није очекивала никакву офанзиву из северне или источне стране Сухуми Дистрикта. Грузијске снаге су претрпеле велике губитке (чак 500 мртвих у року од сат времена од напада) и дефанзивна линија око Сухумија је пробијена. [[5. јул]]а 1993. године, Абхаске снаге, јерменски Баграмијан батаљон, руски и севернокавкаски одреди упали су у села Акхалсхени, Гума и Шрома у Сухуми округу. Становнике из села су покупили и масакрирали. Последња офанзива је изведена [[9. јул]]а, на село Камани. Камани је Сван (под-етничка група грузијског народа) села, који су такође укључени у православну цркву (назван по [[Свети Ђорђе|Светом Ђорђу]]) и манастир. Након пада села, већина његових становника (укључујући и монахиња и свештеника) су убиле абхазијске формације и њихови савезници<ref name=Chervonnaia2>{{cite book|last=Chervonnaia|first= Svetlana Mikhailovna|title=Conflict in the Caucasus: Georgia, Abkhazia and the Russian Shadow|publisher=Gothic Image Publications|year=1994|pages=50}}</ref>.
 
=== Бомбардовање и опсада Сухумија ===
У децембру 1992. године, Абхазијске трупе су почеле гранатирање Грузијских положаја у Сухумију. Дана [[4. март]]а 1993. године, [[Едуард Шеварднадзе]], шеф Државног већа Грузије, стигао је у главни град региона да преузме контролу над одбрамбеним операцијама у граду. Министар економије, [[Беслану Кобахиа]], стигао је у Сухуми током преговора са Гогом Хаиндрава. Према Кобахији, сепаратистички лидер Ардзинба ће поднети оставку ако би Шеварднадзе учинити исто. Он није одобравао вандализам у Гагри и истакао да Абхазија званично никада није објавила своју намеру да се отцепи од Грузије. Као главни командант грузијских војних снага, Едуард Шеварднадзе издао је наредбу "мере одбране Очамчира и региона Сухуми", и изјавио је: ''"војне формације различитих земаља са концентрацијом у Гудаути и Гумисти, имамо информације да су они имају циљ одузимања Сухумија и доносе хаос и немир у читавој Грузији"''. Дана [[10. фебруар]]а, Шеварднадзе је поставо Гурама Габискирију као градоначелника Сухумија. У међувремену, грузијски парламент је у званичној изјави окривио Русију за агресију против Грузије и захтевао повлачење свих руских војних снага са територије Абхазије.
 
Дана [[16. март]]а 1993. године, између 6 и 9 часова Абхаске и снаге КПНК покренуле су свеобухватни напад на Сухуми што је довело до масовног уништења и тешких жртава међу цивилима<ref>UN observers report DL47596, December 1993, New York</ref>. У 2 часа ујутру Абхаска страна је почела артиљеријском ватром бомбардовање грузијских позиција Гумисте и Сухумија. Касније у току дана неколико руских авиона Су-25 напало је Сухуми бомбардујући га до ујутро следећег дана. Руски специјални одред је водио операцију затим Абхазијски борци и КПНК волонтери. Они су прешли реку Гумисту и учествовале у нападу на Ачадару, али су грузијске снаге успешно зауставиле напредовање.
 
Дана [[14. мај]]а, потписано је примирје, али је било кратког века. Дана 2. јула, Абхазијске снаге и Северно кавкаски волонтери напали су опет село Тамиши, где су се водиле жестоке борбе са грузијским снагама. Битка је бидна једна од најкрвавијих у рату, са неколико стотина убијених и рањених на обе стране. Упркос почетним неуспесима, грузијске снаге су успеле да поврате своје позиције. У јулу, руски одреди, Абхазијска војска и КПНК волонтери заузели су села Ахалшени, Гума и Шрома у Сухуми региону. Најжешће борбе су биле у селу Камани које је бранила грузијска Национална гарда и батаљони оружаних грузијских волонтера. Након неколико сати борбе, село је пало. Током наредна два дана, Абхазијске снаге су спроводиле кампању систематског мучења, силовања и убистава против цивилног становништва у Каманију. Монахиње у цркви су силоване и убијене испред православног свештеника, а свештеници су одведени напоље, где су испитивани о власништву над земљиштем у Абхазији, а потом убијени. Око 120 Грузијаца су убијени у масакру у Каманију.
 
За то време, Абхазијски сепаратисти с заузели готово све стратешке висине и почели да опкољавају Сухуми. Убрзо након тога, председник грузијског савета одбране Абхазије Тамаз Надареишвили поднео је оставку због лошег здравља и наследио га је члан Грузијскг парламента Зхиули Шартава.
 
Дана [[15. август]]а 1993. године, [[Грчка]] спроводи хуманитарну операцију под кодним називом ''Златно руно'', у којој спроводе евакуацију 1.015 Грка који су одлучили да побегну из ратом захваћене Абхазије<ref>Kathimerini, [http://www.ekathimerini.com/4dcgi/_w_articles_ell_100003_09/08/2003_32859 The anniversary of Operation Golden Fleece to evacuate diaspora Greeks from war in Abkhazia], Dionyssis Kalamvrezos</ref>.
 
Слично томе, 170 Естонаца из Абхазије су евакуисани са три лета од стране [[Естонија|Републике Естоније]] у 1992. години<ref>{{cite web|author=Kalev Vilgats, toimetaja |url=http://www.parnupostimees.ee/244841/kalev-vilgats-abhaasia-eestlaste-saatus-eestis |title=Kalev Vilgats: Abhaasia eestlaste saatus Eestis – Artiklid |publisher=parnupostimees.ee |date= |accessdate=2016-02-24}}</ref> (према другим изворима, око 400 Естонаца је побегло у Естонијо током рата)<ref>http://ida.aule.ee/ajalehed/tagakaukaasia/1993abhaasia_eestlased.pdf</ref>.
 
== Види још ==
Анониман корисник