Губитак свести — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| Field = Неурологија |
м datum; козметичке измене |
||
Ред 15:
| MeshID = D014474
}}
'''Губитак свести''' је епизодичан поремећај у виду изненадног (пароксизмалног) и пролазаног прекида континуитета свести праћеног нестабилношћу, падом на тло и често различитим моторним манифестацијама. У дијагностици губитка свести најважнија је клиничка процена: да ли се ради о правом губитку свести какав се виђа код [[Синкопа (медицина)|синкопе]] и [[Епилепсија|епилепсије]] или о паду са привидним губитком свести који може бити праћен моторним симптомима (психогени неепилептички напади) или само губитком мишићног тонуса.<ref>Topalov V, Radišić B, Kovačević D, Kovačević D. ''Iznenadna
== Основни појмови о свести ==
Појмови „свест“, „свесност“, „несвесност“ и „будност“ имају велики број значења, па се понекад јавља двосмисленост при њиховој употреби. У медицини свест се дефиниша као: ''„тренутно стање свесности, себе и своје околине и одговор на спољне стимулусе и унутрашње потребе.“''<ref name="ref1">{{
За свест, односно свесност себе и своје околине, неопходна су два основна фактора: будност и ментални садржај свести.
Ред 95:
|- style="background:gold;"
|<center> '''НАПОМЕНА''' ||
* На овој табели приказана је само једна од могућих класификација губитка свести.
* „Због непрецизности терминологије и варијабилних критеријума свака класификација поремећаја који изазивају прави или привидни губитак свести је арбитрарна“.<ref name="ref1"/>
|}
Ред 106:
Синкопа је нагли и пролазни губитак свести праћен губитком постуралног тонуса услед компромитоване циркулације крви изазване глобалном хипоперфузијом мозга. У пракси се јако често за синкопу користи и израз колапс.
Накаон синкопе опоравак свести обично подразумева готово тренутно враћање одговарајућег (нормалног) понашања, менталних способности и оријентације. Временски период комплетног губитка свести код најчешћих синкопа је кратак (код вазовагалне синкопе он обично не траје дуже од 20 секунди).<ref>Topalov V, Živkov Šaponja D, Kovačević VD. ''Sinkope''.
Патофизиолошки механизам који доводи до губитка свести, а карактеристичан је за скоро све синкопе, је компромитована циркулација крви праћена дифузном хипоперфузијом можданое коре и ретикуларног активирајућег система услед редукције (смањења) системског артеријског притиска и последично можданог перфузионог притиска, због смањења срчаног минутног волумена и/или тоталног периферног васкуларног отпора.
Синкопе може настати и услед пролазних поремећаја протективних механизама или као последица утицаја других факора (лекови, крварења, хипоглимија) који доводе до снижења систолног крвног притиска испод прага ауторегулације.<ref>Donnelly LA, Morris AD, Frier BM, Ellis JD, Donnan PT, Durrant R, Band MM, Reekie G, Leese GP;DARTS/MEMO Collaboration. Frequency and predictors of hypoglycaemia in Type 1 and insulin-treated Type 2 diabetes: a population-based study. Diabet Med. 2005;22:749-755.</ref><ref>Kapoor WN. Syncope. N Engl J Med 2000;343:1856-1862.</ref><ref>Colman N, Scholten RPJM, Reitsma JB, Shen WK, Wieling W. Drugs and pacemakers for neurally mediated syncope. (Protocol) The Cochrane Database of Systematic Reviews 2003, Issue 2. Art No.: CD004194.DOI: 10.1002/14651858.CD004194.</ref>
===
{{главни|Епилептички напад}}
Епилептички напад је , краткотрајна, пароксизмална и стереотипна промена моторне активности, сензибилитета, понашања или свесности, узрокована нарушеном електричном хиперактивношћу мозга.
Ред 118:
Било који симптом може да буде епилептички уколико се јавља нагло (пароксизмално) и спонтано (непровоцирано), траје кратко, има тенденцију да се понавља на стереотипан начин и по правилу је праћен постикталном исцрпљеношћу.
Неки симптоми епилептички напад су од већег дијагностичког значаја зато што се чешће јављају (класични симптоми):цијаноза, конвулзије, „deja vu“ феномен,
== Дијагноза ==
Ред 133:
* Да ли постоје одређене клиничке карактеристике које сугеришу дијагнозу?<ref> Berg AT, Shinnar S. ''The risk of seizure recurrence following a first unprovoked seizure:'' A quantitative review. Neurology 1991;41:965-972.</ref>
== Епидемиологија
== Диференцијална дијагноза
Диференцијална дијагноза синкопе и епилептичког напада је од критичне важности због даљег
испитивања, лечења и прогнозе ових поремећаја На доњој табели приказане су главне клиничке
Ред 175:
|'''Аура или премониторни симптоми'''
||
* непријатан мирис,
* неодређен непријатан осећај у стомаку
||
* наузеја, повраћање,
Ред 191:
|'''Боја коже'''
||
* цијаноза или нормална боја
||
* бледило
Ред 201:
* почетак коинцидира са губитком свести
||
* ретко,
* увек кратког трајања (<15 секунди)
* јављају се после губитка свести
Ред 228:
|}
</center>
== Терапија ==
;Иницијално збрињавање болесника са синкопом
== Извори ==
{{reflist|
== Литература ==
{{медицинско упозорење}}
| |||