Губитак свести — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 18:
 
== Основни појмови о свести ==
Појмови „свест“, „свесност“, „несвесност“ и „будност“ имају велики број значења, па се понекад јавља двосмисленост при њиховој употреби. У медицини свест се дефиниша као: ''„тренутно стање свесности, себе и своје околине и одговор на спољне стимулусе и унутрашње потребе.“''<ref name="ref1">{{citeCite book |ref= harv|title=Губитак свести Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити|year=2005|publisher=Српско лекарско друштво|location=Београд|isbn=978-86-85313-32-5|url=http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2008/Sa%20Zdravlja/dokumenta/Vodici/gubitak%20svesti.pdf|pages=6-21|author=Радна група за израду водича, руководилац Драгослав Сокић|accessdate=30. 4. 2014.|pages=6-21}}</ref>
 
За свест, односно свесност себе и своје околине, неопходна су два основна фактора: будност и ментални садржај свести.
Ред 121:
 
== Дијагноза ==
Како се ради о пролазном поремећају најчешће се губитака свести непосредно не опсервира од стране лекара, па се дијагноза мора постављати ретроспективно-ретроградно, најчешће детаљним узимањем анамнезе од самог болесника и евентуалних очевидаца. Веома је важно у дијагностици утврдити јасну разлику ризмеђу синкопе <ref>Brignole M, Alboni P, Benditt DG, et al. ''Guidelines on management (diagnosis and treatment) of syncope-update 2004''. Europace 2004;6:467-537.</ref> и епилепсије <ref>Manford M. ''Assessment and investigation of possible epileptic seizures.'' J Neurol Neurosurg Psychiatry 2001;70(suppl II):3-8. </ref> због могућих различитих дијагностиких приступа, узроку настанка и терапији ова два поремећаја. Применом једноставног клиничког поступка у већини случајева искусном лекару је лако да разликују поједини узроке губитака свести.<ref> Hauser WA. ''Should people be treated after a first seizure?'' Arch Neurol 1986;43:1287-1288. </ref>
 
Након сусрета са болесником који је доживео краткотрајан губитак свести треба обавити детаљан преглед и:<ref>Cooke JL. ''Depressed consciousness and coma.'' In: Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, et al., eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2009:chap 14.</ref>
Ред 129:
* Снимити електрокардиограм (ЕКГ) а по потреби и [[електроенцефалограм]] (ЕЕГ).
Овакав рутински преглед би требало да да одговоре на следеће питања:
* Да ли је губитак свести синкопалне природе?<ref> Linzer M, Yang EH, Estes NAM III et al. ''Diagnosis syncope.'' 2. Unexplained syncope Ann Intern Med 1997;126:989-996.</ref>
* Да ли постоји обољење срца?<ref>Alboni P, Brignole M, Menozzi C et al. ''The diagnostic value of history in patients with syncope with or without heart disease.'' J Am Coll Cardiol 2001;37:1921-1928.</ref>
* Да ли постоје одређене клиничке карактеристике које сугеришу дијагнозу?<ref> Berg AT, Shinnar S. ''The risk of seizure recurrence following a first unprovoked seizure:'' A quantitative review. Neurology 1991;41:965-972.</ref>
 
== Епидемиологија најважнијих губитака свести ==
Ред 233:
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|title=Губитак свести Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити|year=2005|publisher=Српско лекарско друштво|location=Београд|isbn=978-86-85313-32-5|url=http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2008/Sa%20Zdravlja/dokumenta/Vodici/gubitak%20svesti.pdf|author=Радна група за израду водича, руководилац Драгослав Сокић|accessdate=30. 4. 2014|pages=6-21}}
 
{{медицинско упозорење}}