Сан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 37.25.85.43 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
Ред 3:
 
== Објашњење снова ==
Настајање и сврха снова нису у потпуности разјашњени, ипак, ова тема је будила интересовања у многим људима током целокупне историје. Наука кикоја се бави сновима се зове [[онирологија]].<ref>Aserinsky, E. and N. Kleitman. 1953. "Regularly Occurring Periods of Eye Motility and Concomitant Phenomena during Sleep." ''Science'' 118: 273-274.</ref><ref>Gackenbach, Jayne and Stephen LaBerge, Eds. 1988. ''Conscious Mind, Sleeping Brain''. New York: Plenum Press.</ref> Научници верују да свако сања, али људи се повремено не сећају свог сна. По научним истраживањима човек запамти само 5% од онога што сања. Сан је директно повезан са подсвешћу. Особа пробуђена из REM фазе сна ће се највероватније сећати свог сна.<ref>{{cite web|last=Ann |first=Lee |url=http://science.howstuffworks.com/environmental/life/human-biology/dream3.htm |title=HowStuffWorks "Dreams and REM Sleep" |publisher=Science.howstuffworks.com |date = 27. 1. 2005. |accessdate = 11. 8. 2012.}}</ref>
 
Снови обично настају током поменуте фазе сна. Током REM (rapid-eye movement) фазе сна, људски мозак је најзапосленији. РЕМ фаза је добила назив пo томe што у овој фази сна очи почињу несвесно да нам се померају. У току сна, сви рецептори у мозгу се активирају изузев једног. Рецептор за логику. Нејасно је зашто, али се само овај део мозга „гаси“ у току сна, зато не можемо да мислимо док сањамо, нити да схватимо да сањамо. Без логике која би нас обично покретала, несвесно почињемо да се ослањамо на инстикте, тј. покушавамо да се прилагодимо стању сна који сами стварамо. Ако сан настане у било којој дугој фази, он ће бити мање јасан и слабије ће се памтити од сна који настане у РЕМ фази. Снови могу да трају само неколико секунди па до 20 минута.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сан