Марија Египћанка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Нема описа измене
Ред 27:
[[Марија Египћанка]] (око [[344]] – око [[421]]) је покајана александријска блудница која је постала хришћанска [[светац|светитељка]].
 
Рођена је око [[344|344.]] године негде у Египту, а са дванаест година је побегла од родитеља за [[Александрија|Александрију]], где је живела разуздано и развратно. Иако неки писци говоре о њој као о [[Проституција|проститутки]]<ref name=autogenerated1>[http://www.newadvent.org/cathen/09763a.htm CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Saint Mary of Egypt], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>, она сама говори да је често одбијала новац који јој је нуђен за сексуалне услуге, и да је била гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу“<ref>http://www.monachos.net/monasticism/mary_of_egypt/life.shtml</ref>. Након седамнаест година оваквог живота, кренула је бродом у [[Јерусалим]] поводом неког хришћанског празник, не из верских разлога већ надајући се да ће у гомили ходочасника пронаћи нове љубавнике који ће моћи да задовоље њену пожуду. Превоз до светог града је плаћала својим телом. Приспевши у Јерусалим, наставила је да се раскалашно понаша, заводећи омладину, и странце и домаће.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
услуге, и да је била гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу“<ref>http://www.monachos.net/monasticism/mary_of_egypt/life.shtml</ref>. Након седамнаест година оваквог живота, кренула је бродом у [[Јерусалим]] поводом неког хришћанског празник, не из верских разлога већ надајући се да ће у гомили ходочасника пронаћи нове љубавнике који ће моћи да задовоље њену пожуду. Превоз до светог града је плаћала својим телом. Приспевши у Јерусалим, наставила је да се раскалашно понаша, заводећи омладину, и странце и домаће.
 
За време празника Воздвиженија животворног крста Господњег, када су сви кренули ка цркви, хтеде и она ући у цркву, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. Мислећи да њу, као крхку жену, истискује из реда гурање мноштва, одлучила је да умеша у светину и да заједно са осталима буде унесена у [[храм]]; међутим, опет је само њу, чим би се дотакла црквенога прага, нека чудна сила гурала назад. Још неколико пута је безуспешно покушавала да уђе у храм, па увидевши да јој се не да, она поче ронити сузе, силно се кајући. И угледавши икону (или кип)<ref name=autogenerated1 /> пресвете [[Богородица|Богородице]] у дворишту цркве, она јој се у великом страху поче молити за опрост грехова, обећавајући да ће напустити свет (односно постати [[аскеза|аскета]]). Затим још једном покуша ући у цркву, и овај пут уђе без и најмање сметње. Пошто целива часни [[крст]], она се врати икони Богородице да јој захвали, но у том чу глас: „ако пређеш [[Јордан]], наћићеш прави мир!“ Она одмах крену за манастир светог Јована на обали реке Јордан, где се причести. Следећег јутра, пређе реку и повуче се у [[источна пустиња|арабијску пустињу]] да тамо проведе остатак живота. Са собом понесе само три векне хлеба, а након што их је појела, хранила се само оним што је могла наћи у пустињи, углавном дивљим растињем. Тако је проживела у пустињи 47 година, у молитви и борби са искушењима и страсним помислима.