Милетина буна — разлика између измена

Кнез Милош је, заплашен буном, одлучио да у [[Крагујевац|Крагујевцу]] (тадашњој престоници), изда нови устав. Димитрије Давидовић, кнежев секретар, морао је на брзину да састави устав. [[Сретењски устав|Сретењским уставом]] од [[15. фебруар]]а 1835. ограничен је владарев апсолутизам и уведена [[уставна монархија|парламентарна монархија]]. Власт је подељена на законодавну, извршну и судску. [[Порез]] се могао повећати само једном годишње, уз сагласност грађана. Дефинисана је неприкосновеност [[приватна својина|приватне својине]] и једнакост пред [[закон]]ом.<ref>[http://www.rtk.co.rs/drustvo/item/7686-sretenjski-ustav-promenio-srbiju Сретењски устав променио Србију], ''Радио-телевизија Крагујева''ц, приступљено на дан 31. 10. 2013.</ref> Кнежева права су делимично пренета на [[Државни савет (Србија)|Државни савет]]. Због притиска великих сила, између осталог [[Османско царство|Турске]], [[Аустроугарска|Аустрије]] и [[Руска Империја|Русије]], кнез Милош је касније радо ставио Сретењски устав ван снаге.