Википедија

Драшко Поповић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Хвала инструкторима на корисним савјетима. Евентуалне грешке ћемо исправити. Дозволите ми да ставим слику Драшкове бисте и Драшковог печа
Ред 1:
{{почетник|18|04|2016}}
ВОЈВОДА ДРАШКО ПОПОВИЋ
Аутор овог текста је НЕБОЈША ДРАШКОВИЋ писац књиге - хронике села број 99 - ЧЕВСКО ЗАЉУЋЕ И ДОЊИ КРАЈ СЕЛА У ПЛЕМЕНУ ОЗРИНИЋИ - објављене 1999 године у Београду у издању Културно - просветне заједнице Србије.
 
Војвода Драшко Поповић је аутентични лик из књижевног дијела "Горски вијенац" који је написао Петар II Петровић Његош. Војвода Драшко је живио од 1640 до 1725 године на Чеву у племену Озринићи у Катунској нахији у старој Црној Гори.¹1) Драшко Поповић је био у младости плаћени млетачки војник при крају Кандијског рата 1645 - 1669 године, који је водила Венеција против Турака.²2) Током Кандијског рата се посебно истакао Драшков отац поп Шћепан звани Прента Драгојевић који је за заслуге при одбрани Котора 1657 године добио од Млечана златну колајну и доживотну пензију. (Prento Dragoev da Ozrichnichi dux). ³3)Као млетачки војник у Кандијском рату Драшко Поповић је оженио Дафину из Боке которске са којом је имао четири сина. Између Кандијског рата и Морејског рата од 1669 до 1684 године Драшко је био познати четовођа против Турака од Скадарског језера до Гацка.4)Доказ о Драшковом угледу се помиње у петнаест архивских докумената од 1684. до 1718. године и десетак епских пјесама у којим су опјевана његова јуначка дијела и углед главара.
 
САДРЖАЈ
Изворни документи/ Јован Ердељановић: Стара Црна Гора; Београд 1926 године, стр. 663-665.▼
 
ЕПСКЕ ПЈЕСМЕ О ВОЈВОДИ ДРАШКУ ПОПОВИЋУ
Глигор Станојевић: Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVII вијека; Београд 1970 године.▼
 
МОРЕЈСКИ РАТ 1684 - 1669
Сима Милутиновић: Историја Црне Горе, Београд 1935 године.▼
 
СТВАРАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ
Васо Томановић: О попу Шћепану и Драшку Поповићу; Записи VII-2, 1930 године.▼
 
Као млетачки војник у Кандијском рату Драшко Поповић је оженио и Дафину из Боке корторске са којом је имао четири сина. О Драшковом јунаштву говори више епских пјесама:
Пјесма ''Чета Драшка Поповића'' објављена у часопису - Српско-далматини магазин за 1862 годину.▼
Пјесма ''Драшко Поповић и Гришац Осман-ага'' коју је објавио Вук Караџић у збирци - Српске јуначке пјесме. ▼
Пјесма ''Петар Бошковић'' коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско.▼
Пјесма ''Женидба Кнежевић Милоша'' коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - Дробњаци. У овој пјесми се каже:▼
 
 
А о свему еглен затурили▼
 
ЕПСКЕ ПЈЕСМЕ О ВОЈВОДИ ДРАШКУ ПОПОВИЋУ
 
Између Кандијског рата и Морејског рата од 1669 до 1684 године Драшко је био познати четовођа против Турака од Скадарског језера до Гацка.4)Драшко Поповић као највећи црногорски јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до Херцег Новог и Гацка, помиње се у 15 архивских документа и 10 епских пјесама. Драшков савременик је био Бајо Пивљанин највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у битци на Вртијељци 1685 године. Јунаштво Драшка Поповића је опјевано у више епских пјесама:
 
▲Пјесма ''Чета“Чета Драшка Поповића''Поповића“ објављена у часопису - Српско -далматини далматински магазин за 1862 годину.
▲Пјесма ''Драшко“Драшко Поповић и Гришац Осман-ага''ага“ коју је објавио Вук Караџић у збирци - Српске јуначке пјесме., Беч 1815 године.
▲Пјесма ''Петар“Петар Бошковић''Бошковић“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
▲Пјесма ''Женидба“Женидба Кнежевић Милоша''Милоша“ коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - Дробњаци. У овој пјесми се каже:
 
▲ А“А о свему еглен затурили
о земљама и о крајинама
о коњима и о јунацима
и међу се нашли Црногорци
да немају бољега јунака
од ђетића Драшка Поповића.''“
 
МОРЕЈСКИ РАТ 1684 - 1669
Драшко Поповић (Drasco Popovich) се помиње у више докумената док је трајао Морејски рат 1684 - 1699 године, који је водила Венеција против Турака као највећи црногорски јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до Херцег Новог и од Спужа до Гацка, о чему говоре многе епске пјесме. Његов савременик Бајо Пивљанин био је највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у битци на Вртијељци 1685 године. Током Морејског рата од 1684 године до 1699 године, Драшко постаје кнез Озринића и бива рањен 1687 године при освајању Херцег Новог, а 1693 године постаје први војвода из племена Озринићи у Катунској нахији.
 
Драшко Поповић (Drasco Popovich)се помиње у више докумената док је трајао Морејски рат 1684 - 1699 године, који је водила Венеција против Турске царевине. Током Морејског рата Драшко Поповић (Drasco Popovich)постаје кнез Озринића и бива рањен 1687 године при освајању Херцег Новог, помажући Млечанима у борби против Турака, а 1693 године постаје први војвода из племена Озринићи.7) Стога Петар II Петровић Његош кроз ријечи сердара Радоње, каже у "Горско вијенцу":
Изворни документи/ Јован Томић: Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, стр. 315.▼
 
Ми“Ми се досад ништа не сјећасмо▼
Јован Н. Томић: О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.▼
 
Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.▼
 
Војвода Драшко Поповићје је 1704 године предводио војску од 1 200 Црногораца у помоћ Брђанима и спасио Бошковиће у Бјелопавлићима од турске одмазде. На црногорском збору на Ловћену 1711. године, постаје први главар Катунске нахије са титулом "војвода Драшко Поповић спахија от Озринића" стога Петар II Петровић Његош каже у "Горско вијенцу":▼
 
▲ Ми се досад ништа не сјећасмо
најбољега нашега војводе.
А ђе био Драшко Поповићу ?“
 
СТВАРАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ
Печат војводе Драшка на којем пише ''Спахија Драшко Поповић от Озринића'' налази се на свим писмима црногорских и брдских главара упућених Млечанима и Дубровчанима и руском цару Петру Великом у периоду од 1711 до 1713 године када се стварала црногорска држава. Јуна 1713 године на црногорском збору у Брајићима смијењен је војвода Драшко Поповић као спахија и његову бакету (штап) као симбол власти преузео његов рођак Вукота Вукашиновић из Озринића као "капетан све Црне Горе" у присуству Михаила Милорадовића изасланика руског цара Петра Великог. Доказ о Драшковом угледу се помиње у петнаест архивских докумената од 1684. до 1718. године и десетак епских пјесама у којим су опјевана његова јуначка дијела и углед главара. ▼
 
▲Војвода Драшко Поповићје је 1704 године предводио војску од 1 200 Црногораца у помоћ Брђанима и спасио Бошковиће у Бјелопавлићима од турске одмазде. На црногорском збору на Ловћену 1711. године, постаје први главар Катунске нахије са титулом "војвода Драшко Поповић спахија от Озринића" стога Петар II Петровић Његош каже у "Горско вијенцу":
Пјесма “Петар Бошковић“ говори о овом историјском догађају:
“Не предај се, мој соколе сиви,
немој твоје попуштит поштење,
е ти сада иде помоћ врућа,
помоћ врућа од Горице Црне,
баш дванаест стотина пушака,
а пред њима српска војевода,
с Чева равна Драшко Поповићу!“
▲На црногорском збору на Ловћену 1711. године, постаје први главар Катунске нахије са титулом "војвода Драшко Поповић спахија от Озринића". Печат војводе Драшка на којем пише ''Спахија“Спахија Драшко Поповић от Озринића''Озринића“ налази се на свим писмима црногорских и брдских главара упућених Млечанима и Дубровчанима и руском цару Петру Великом у периоду од 1711 до 1713 године када се стварала црногорска држава. Јуна 1713 године на црногорском збору у Брајићима смијењен је војвода Драшко Поповић као спахија и његову бакету (штап) као симбол власти преузео његов рођак Вукота Вукашиновић из Озринића као "капетан све Црне Горе" у присуству Михаила Милорадовића изасланика руског цара Петра Великог. 8)Доказ о Драшковом угледу се помиње у петнаест архивских докумената од 1684. до 1718. године и десетак епских пјесама у којим су опјевана његова јуначка дијела и углед главара.
Владика Петар II Петровић Његош у писму Осман-паши Скопљаку говори о војводи Драшку као српском и црногорском племићу и ритеру. Осим Његоша о војводи Драшку су писали и познати историчари Јован Ердељановић, Андрија Лубурић, Лазар Томановић, Јефто Миловић, Никола Вукчевић и Пеко Баћов Вујовић у својим дијелима и фељтонима. Лик војводе Драшка Поповића овјековјечен је у бисти коју је извајао вајар Ристо Стијовић и која се налази у Његошевој Биљарди на Цетињу и два споменика које је извајао Шоро Вулановић који се налазе на Лукову код Никшића и на родном Чеву.
 
Archivio di Stato di Venezia (A.S.V.) Prov. estraord. f. 671▼
 
ЛИТЕРАТУРА
Славко Мијушковић: Племе Никшићи у Морејском рату; Историјски записи, Титоград 1963 године.▼
 
Сима Милутиновић - Историја Црне Горе, Београд 1835 године.
▲Јован Н. Томић: О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.
▲Изворни документи/ Јован Томић: Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, стр. 315.
▲Изворни документи/ Јован Ердељановић: - Стара Црна Гора; Београд 1926 године, стр. 663-665.
▲Васо Томановић: - О попу Шћепану и Драшку Поповићу; Записи VII-2, 1930 године.
Јефто Миловић: - Зборник докумената из историје Црне Горе; Цетиње 1956 године.▼
▲Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.
▲Славко Мијушковић: - Племе Никшићи у Морејском рату; Историјски записи, Титоград 1963 године.
Ристо Драгићевић: - Архивски подаци о личностима из Горског вијенца; Титоград 1965 године.▼
Никола Вукчевић - Питање боја на Царевом Лазу; Београд 1968 године.
▲Глигор Станојевић: - Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVII вијека; Београд 1970 године.
Небојша Драшковић - Чевско Заљуће и Доњи Крај села у племену ОЗРИНИЋИ; Београд 1999 године.
 
ИЗВОРИ
▲Јефто Миловић: Зборник докумената из историје Црне Горе; Цетиње 1956 године.
 
1)Јован Ердељановић - Стара Црна Гора; Београд 1926 године, стр. 663-665
▲Ристо Драгићевић: Архивски подаци о личностима из Горског вијенца; Титоград 1965 године.
2)Глигор Станојевић - Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVII вијека; Београд 1970 године.
▲3)Сима Милутиновић: - Историја Црне Горе, Београд 1935 године.
4)Васо Томановић - О попу Шћепану и Драшку Поповићу; Записи VII-2, 1930 године.
5)Јован Н. Томић - О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.
6)Јован Томић: Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, стр. 315.
7)Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.
▲8) Archivio di Stato di Venezia (A.S.V.) Prov. estraord. f. 671
Пјесма “Чета Драшка Поповића“ објављена у часопису Српско - далматински магазин за 1862 годину.
Пјесма “Драшко Поповић и Гришац Осман-ага“ коју је објавио Вук Караџић у збирци - Српске јуначке пјесме, Беч 1815 године.
Пјесма “Петар Бошковић“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
Пјесма “Женидба Кнежевић Милоша“ коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - Дробњаци.
Петар Други Петровић Његош - Горски вијенац; Беч 1847 године.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Драшко_Поповић”