Википедија

Драшко Поповић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м категорија - војводе
сређивање
Ред 1:
{{РУТ}}
{{почетник|18|04|2016}}
{{Биографија
ВОЈВОДА ДРАШКО ПОПОВИЋ
| име =
| презиме =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 1640.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1725.
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
'''Војвода Драшко Поповић''' је аутентични лик из књижевног дијела „Горски вијенац” који је написао [[Петар -{II}- Петровић Његош]]. Војвода Драшко је живио од [[1640]]. до [[1725]]. године на [[Чево|Чеву]] у племену Озринићи у [[Катунска нахија|Катунској нахији]] у старој [[Црна Гора|Црној Гори]].
 
== Биографија ==
Војвода Драшко Поповић је аутентични лик из књижевног дијела "Горски вијенац" који је написао Петар II Петровић Његош. Војвода Драшко је живио од 1640 до 1725 године на Чеву у племену Озринићи у Катунској нахији у старој Црној Гори.¹1) Драшко Поповић је био у младости плаћени млетачки војник при крају Кандијског рата 1645 - 1669 године, који је водила Венеција против Турака.²2) Током Кандијског рата се посебно истакао Драшков отац поп Шћепан звани Прента Драгојевић који је за заслуге при одбрани Котора 1657 године добио од Млечана златну колајну и доживотну пензију. (Prento Dragoev da Ozrichnichi dux).³3)Као млетачки војник у Кандијском рату Драшко Поповић је оженио Дафину из Боке которске са којом је имао четири сина. Између Кандијског рата и Морејског рата од 1669 до 1684 године Драшко је био познати четовођа против Турака од Скадарског језера до Гацка.4) Драшко Поповић се помиње у шеснаест архивских докумената од 1684 до 1718 године и осам епских пјесама.
У младости је био плаћени млетачки војник при крају [[Кандијски рат|Кандијског рата]] (1645 - 1669), који је водила [[Венецијанска република|Венеција]] против [[Османско царство|Турака]]. Током Кандијског рата се посебно истакао Драшков отац поп Шћепан звани Прента Драгојевић који је за заслуге при одбрани [[Котор]]а 1657. године добио од Млечана златну колајну и доживотну пензију. <ref>Prento Dragoev da Ozrichnichi dux</ref>Као млетачки војник у Кандијском рату Драшко Поповић је оженио и Дафину из [[Бока Которска|Боке Которске]] са којом је имао четири сина.
 
О Драшковом јунаштву говори више епских пјесама:
* Пјесма ''Чета Драшка Поповића'' објављена у часопису - Српско-далматини магазин за 1862 годину.
* Пјесма ''Драшко Поповић и Гришац Осман-ага'' коју је објавио Вук Караџић у збирци - „Српске јуначке пјесме”.
* Пјесма ''Петар Бошковић'' коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - „Огледало српско”.
* Пјесма ''Женидба Кнежевић Милоша'' коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - „Дробњаци”. У овој пјесми се каже:
 
{{цитат|<poem>'' А о свему еглен затурили
Садржај:
 
1 ЕПСКЕ ПЈЕСМЕ О ВОЈВОДИ ДРАШКУ ПОПОВИЋУ
2 МОРЕЈСКИ РАТ 1684 - 1669
3 СТВАРАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ
4 ЗАКЉУЧАК
 
 
ЕПСКЕ ПЈЕСМЕ О ВОЈВОДИ ДРАШКУ ПОПОВИЋУ
 
Између Кандијског рата и Морејског рата од 1669 до 1684 године, Драшко је био познати четовођа против Турака од Скадарског језера до Херцег Новог и Гацка.4) Драшков савременик је био Бајо Пивљанин највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у битци на Вртијељци 1685 године. Драшко Поповић као највећи црногорски јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до Херцег Новог и Гацка, опјеван је у осам епских пјесама, од којих су најпознатије:
 
Пјесма “Чета Драшка Поповића“ објављена у часопису Српско - далматински магазин за 1862 годину.
 
Пјесма “Драшко Поповић и Гришац Осман-ага“ коју је објавио Вук Караџић у збирци - Српске јуначке пјесме, Беч 1815 године.
 
Пјесма “Битка на Царевом Лазу“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
 
Пјесма “Петар Бошковић“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
 
Пјесма “Женидба Кнежевић Милоша“ коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - Дробњаци. У овој пјесми се каже:
“А о свему еглен затурили
о земљама и о крајинама
о коњима и о јунацима
и међу се нашли Црногорци
да немају бољега јунака
од ђетића Драшка Поповића.“''</poem>}}
 
МОРЕЈСКИ РАТ 1684 - 1669
 
Драшко Поповић (Drasco„Drasco PopovichPopovich”) се помиње у више докумената док је трајао [[Морејски рат]] (1684 - 1699 године), који је водила [[Република Венеција|Венеција]] против Турске[[Османско царевинецарство|Турака]] као највећи [[Црногорци|црногорски]] јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до [[Херцег Нови|Херцег Новог]] и од [[Спуж]]а до [[Гацко|Гацка]], о чему говоре многе епске пјесме. Његов савременик [[Бајо Пивљанин]] био је највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у битци на Вртијељци [[1685]]. године. Током Морејског рата Драшкоод Поповић1684. до 1699. године, Драшко постаје [[кнез]] Озринића и бива рањен 1687. године при освајању Херцег Новог, помажући Млечанима у борби против Турака, а [[1693]]. године постаје први [[војвода]] из племена Озринићи у Катунској нахији.7) Стога<ref>Јован ПетарТомић: IIЦрна ПетровићГора Његошза крозМорејског ријечирата; сердараБеоград, Радоње1907 године, кажестр. у315.</ref><ref>Јован "ГорскоН. вијенцу"Томић: О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.</ref><ref>Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.</ref>
“Ми се досад ништа не сјећасмо
најбољега нашега војводе.
А ђе био Драшко Поповићу?“
 
Војвода Драшко Поповићје је [[1704]]. године предводио војску од 1200 Црногораца у помоћ Брђанима и спасио Бошковиће у [[Бјелопавлићи]]ма од турске одмазде. На црногорском збору на [[Ловћен]]у [[1711]]. године, постаје први главар Катунске нахије са титулом „војвода Драшко Поповић спахија от Озринића” стога [[Петар II Петровић Његош]] каже у „Горском вијенцу”:
СТВАРАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ
 
{{цитат|<poem>'' Ми се досад ништа не сјећасмо
Војвода Драшко Поповић је 1704 године предводио војску од 1 200 Црногораца у помоћ Брђанима и спасио Бошковиће у Бјелопавлићима од турске одмазде. Пјесма “Петар Бошковић“ говори о овом историјском догађају:
најбољега “Ненашега предај се, мој соколе сиви,војводе.
А ђе немојбио твојеДрашко попуштит поштење,Поповићу?''</poem>}}
е ти сада иде помоћ врућа,
помоћ врућа од Горице Црне,
баш дванаест стотина пушака,
а пред њима српска војевода,
с Чева равна Драшко Поповићу!“
На црногорском збору на Ловћену јула 1711. године у кући владике Данила, војвода Драшко је био први главар Катунске нахије са титулом "војвода Драшко Поповић спахија от Озринића". Печат војводе Драшка на којем пише “Спахија Драшко Поповић от Озринића“ налази се на свим писмима црногорских и брдских главара упућених Млечанима и Дубровчанима и руском цару Петру Великом у периоду од 1711 до 1713 године, када се стварала црногорска држава. Јуна 1713 године на црногорском збору у Брајићима смијењен је војвода Драшко Поповић као спахија и његову бакету (штап) као симбол власти преузео је његов рођак Вукота Вукашиновић из Озринића као "капетан све Црне Горе" у присуству Михаила Милорадовића изасланика руског цара Петра Великог.8) Драшко Поповић је учествовао и у чувеној битци на Царевом Лазу 18 јула 1713 године.9) Војвода Драшко као човјек од великог млетачког повјерења склонио се у Котору 1714 године, за вријеме турске најезде везира Ћуприлића на Црну Гору.
 
== Печат војводе Драшка ==
[[Печат]] војводе Драшка на којем пише „Спахија Драшко Поповић от Озринића” налази се на свим писмима црногорских и брдских главара упућених [[Млетачка република|Млечанима]] и [[Дубровачка република|Дубровчанима]] и [[Русија|руском]] [[цар]]у [[Петар Велики|Петру Великом]] у периоду од 1711. до 1713. године када се стварала црногорска држава. Јуна 1713. године на црногорском збору у [[Брајићи (Будва)|Брајићи]]ма смијењен је војвода Драшко Поповић као спахија и његову бакету (штап) као симбол власти преузео његов рођак Вукота Вукашиновић из Озринића као „капетан све Црне Горе” у присуству Михаила Милорадовића, изасланика руског цара Петра Великог. Доказ о Драшковом угледу се помиње у петнаест архивских докумената од 1684. до 1718. године и десетак епских пјесама у којим су опјевана његова јуначка дијела и углед главара. Владика Петар II Петровић Његош у писму [[Осман-паша Скопљак|Осман-паши Скопљаку]] говори о војводи Драшку као српском и црногорском племићу и ритеру.
 
Осим Његоша о војводи Драшку су писали и познати историчари [[Јован Ердељановић]], [[Андрија Лубурић]], [[Лазар Томановић]], Јефто Миловић, [[Никола Вукчевић]] и Пеко Баћов Вујовић у својим дијелима и фељтонима. Лик војводе Драшка Поповића овјековјечен је у бисти коју је извајао вајар [[Ристо Стијовић]] и која се налази у Његошевој [[Биљарда|Биљарди]] на [[Цетиње|Цетињ]]у и два споменика које је извајао Шоро Вулановић који се налазе на [[Луково (Никшић)|Лукову]] код [[Никшић]]а и на родном Чеву.
ЗАКЉУЧАК
 
== Види још ==
Доказ о Драшковом угледу се помиње у шеснаест архивских докумената од 1684 до 1718 године и осам епских пјесама у којим су опјевана његова јуначка дијела и углед главара. Владика Петар II Петровић Његош у писму Осман - паши Скопљаку говори о војводи Драшку Поповићу као српском и црногорском племићу и ритеру. Осим Његоша о војводи Драшку су писали и познати историчари Јован Ердељановић, Андрија Лубурић, Лазар Томановић, Јефто Миловић, Никола Вукчевић и Пеко Баћов Вујовић у својим дијелима и фељтонима. Лик војводе Драшка Поповића овјековјечен је у бисти коју је извајао вајар Ристо Стијовић и која се налази у Његошевој Биљарди на Цетињу и два споменика које је извајао вајар Шоро Вулановић који се налазе на Лукову код Никшића и на родном Чеву.
* [[Драшковићи са Чева]]
 
== Литература ==
* Небојша Драшковић - хронике села број 99 - Чевско Заљуће крај села у племену Озринићи - објављене 1999 године у Београду у издању Културно - просветне заједнице Србије.
* Јован Ердељановић: „Стара Црна Гора” Београд 1926. године, стр. 663-665.
* Глигор Станојевић: „Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVII вијека” Београд, 1970. године.
* Сима Милутиновић: „Историја Црне Горе”, Београд, 1935. године.
* Васо Томановић: „О попу Шћепану и Драшку Поповићу”, Записи VII-2, 1930. године.
* -{Archivio di Stato di Venezia (A.S.V.) Prov. estraord. f. 671}-
* Славко Мијушковић: „Племе Никшићи у Морејском рату” Историјски записи, Титоград, 1963. године.
* Јефто Миловић: „Зборник докумената из историје Црне Горе”, Цетиње, 1956. године.
* Ристо Драгићевић: „Архивски подаци о личностима из Горског вијенца”, Титоград, 1965. године.
 
== Извори ==
ЛИТЕРАТУРА
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
Сима Милутиновић - Историја Црне Горе, Београд 1835 године.
{{Портал|Биографија|Црна Гора}}
 
{{DEFAULTSORT:Поповић, Драшко}}
Јован Н. Томић- О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.
 
Јован Томић - Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, стр. 315.
 
Јован Н. Томић - Турски поход на Црну Гору 1712; Сарајево 1920 године.
 
Јован Ердељановић - Стара Црна Гора; Београд 1926 године, стр. 663-665
 
Васо Томановић - О попу Шћепану и Драшку Поповићу; Записи VII-2, 1930 године.
 
Владимир Ћоровић - Одношаји Црне Горе са Дубровником; Глас СКА, Београд.
 
Јефто Миловић - Зборник докумената из историје Црне Горе; Цетиње 1956 године.
 
Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.
 
Славко Мијушковић - Племе Никшићи у Морејском рату; Историјски записи, Титоград 1963 године.
 
Ристо Драгићевић - Архивски подаци о личностима из Горског вијенца; Титоград 1965 године.
 
Никола Вукчевић - Питање боја на Царевом Лазу; Београд 1968 године.
 
Глигор Станојевић - Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVII вијека; Београд 1970 године.
 
Бранислав Ђурђев - Црногорске спахије; Гласник ЦАНУ, Титоград 1981 године.
 
Небојша Драшковић - Чевско Заљуће и Доњи Крај села у племену ОЗРИНИЋИ; Београд 1999 године.
 
ИЗВОРИ
 
1)Јован Ердељановић - Стара Црна Гора; Београд 1926 године, стр. 663-665
 
2)Глигор Станојевић - Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVII вијека; Београд 1970 године.
 
3)Сима Милутиновић - Историја Црне Горе, Београд 1935 године.
 
4)Васо Томановић - О попу Шћепану и Драшку Поповићу; Записи VII-2, 1930 године.
 
5)Јован Н. Томић - О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.
 
6)Јован Томић: Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, стр. 315.
 
7)Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.
 
8)Archivio di Stato di Venezia (A.S.V.) Prov. estraord. f. 671
 
9)Никола Вукчевић - Питање боја на Царевом Лазу; Београд 1968 године.
 
Пјесма “Чета Драшка Поповића“ објављена у часопису Српско - далматински магазин за 1862 годину.
 
Пјесма “Драшко Поповић и Гришац Осман-ага“ коју је објавио Вук Караџић у збирци - Српске јуначке пјесме, Беч 1815 године.
 
Пјесма “Битка на Царевом Лазу“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
 
Пјесма “Петар Бошковић“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
 
Пјесма “Женидба Кнежевић Милоша“ коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - Дробњаци; Београд 1930 године.
 
Петар Други Петровић Његош - Горски вијенац; Беч 1847 године.
 
== Види још ==
* [[Драшковићи са Чева]]
 
[[Категорија:Рођени војводе1640.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Драшко_Поповић”