Угарски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 5:
Избори су одржавани 1884, 1887 и 1892. године, јер је посланички мандат до 1887. трајао три, а касније пет година.
Проценат броја лица са правом гласа у укупном становништву угарске се кретао од од 5,6% до 7,1%, што је приближно износило око 20–25% пунолетне мушке популације. Када се узме у обзир да је само део лица са правом гласа заиста гласало, јасно је да су тако изабране владе евидентно уживале само подршку од око 1–2% становништва угарске и то не узимајући обзир учестале притиске на бираче од стране владајуће [[Слободоумна странка|Слободоумне странке]] односно угарске владе.<ref name=automatski generisano1>[http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/srpske_studije_6.pdf СРПСКИ ПОСЛАНИЦИ НА УГАРСКОМ САБОРУ ОД 1884. ДО 1892. ГОДИНЕ], Српске Студије, Књ. 6</ref>
== Српски посланици на Угарском сабору ==
Ред 14:
Срби присталице опозиционе [[Српска народна слободоумна странка|Српске народне слободоумне странке]], односно после њеног распада 1887. присталице Либералне странке [[Михаило Полит-Десанчић|Михаила Полита-Десанчића]] и Радикалне странке [[Јаша Томић|Јаше Томића]], су одлучили да више не учествују у изборној борби за угарски сабор. Странка нотабилитета која је још 1884. у Великој Кикинди формулисала своју „умерен“ опозициони [[Великокикиндски програм|програм]], у којем је од пештанске владе захтевала поштовање закона донетих 1868. године – О положају православних верника и О равноправности народности.
Стога је циљ размотри делатност Срба на угарском сабору из редова владине Слободоумне странке у периоду од 1884. до 1892. године.<ref
== Референце ==
| |||