Аранђеловачко читалиште — разлика између измена

'''Аранђеловачко читалиште''' је основано [[5. јануара]] [[1869.]]. године, договором на седници Општинске скупштине, где су учесници прихватили идеју о оснивању Читалишта, те се одмах у њу учланило 55 чланова.<ref name="Читаоница у Аранђеловцу" /> Читалиште је свечано отворено [[14. јануара]] те исте године. Оснивач Читалишта је био [[Панта Луњевица]] који је тада био срески начелник у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]], а док је једно време био и окружни начелник у [[Шабац|Шапцу]] и управник града [[Београд]]а.<ref name="Библиотека Цв. Сава Аранђеловац">{{cite web|title=О нама|work=http://www.biblioteka-arandjelovac.rs/}}</ref>

У листу ''Србија'', бр. 10, од [[20. јануара]] [[1869]]. године, може се пронаћи сведочење једног од учесника седнице Општинске скупштине одржане те године: ''5. ов. месеца повео сам у општини реч да установимо овде чиатаоницу. Ја још нисам ни до пола изговорио своју реч, а са свију страна заори: оћемо, оћемо читаоницу, то нам је врло нужно, него пишите чланове. И ту се намах уписа 55 чланова и додаше преко 40 [[Дукат|дуката]] ; ту се одмах узе кућа за [[Читаоница|Читаоницу]] и одлучи се који ће се листови узети, и ту се изабраше лица која ће се за Читаоницу старати.'' Наводи се друштво Читаонице аранђеловачке, од којих је председник [[капетан]] Панта Луњевица, писар Лука Цветковић, а старатељи су Иван Тадић, Јоксим Добричић и трговци.<ref name="Аранђеловачко читалиште">{{citeCite book|last=Ковијанић|first=Гаврило|title=Трагом читалишта у Србији|year=1986|location=Београд|pages=149}}</ref>

Као доказ како је Аранђеловачко [[читалиште]] радило имамо у једном од извештаја када је Министар просвете [[23. фебруара]] [[1874.]]. године тражио извештај о стању Читалишта у [[Србија|Србији]]. У том извештају сазнајемо да је Читалиште [[1874.]]. године имало својих 72 чланова и да је сваки члан плаћао 16 [[Грош|гроша]] чаршијских за чланарину. Читалиште је имало добровољни приход од бањских гостију које им је јако пуно значио.<ref name="Читаоница у Аранђеловцу">{{cite book|first=Десанка|last=Стаматовић|first=Десанка|title=Читалишта у Србији у XIX веку|year=2011|location=Панчево|pages=227}}</ref> Такође, сазнајемо да је целокупни приход Читалишта за целу [[1874.]]. годину износио 1838 гроша чаршијских, а док је расход за исту годину износио 1680 гроша чаршијских, јер су плаћали кирију за простор и новине које су набављали, а док су 700 [[Грош|гроша]] чаршијских плаћали за ствари: једну [[Архив|архиву]], два стола, две столице, једну [[Застава|заставу]] и натпис, један лик [[Кнез Милан Обреновић|кнеза Милана]] и [[споменик]] [[Кнез Михаило|кнеза Михаила]]. У [[1874.]]. години Читалиште је примало 11 листова: ''Српске званичне новине, Будућност, Исток, Видовдан, Тежак, Рад, Коресподенција, Застава, Јавност, Јавор и Домишљан''.<ref name="Читаоница у Аранђеловцу" /> Поред листова фонд Читалишта је имао 40 примерака разних књига на [[Српски језик|српском језику]].<ref name="Аранђеловачко читалиште" />