Џејмс Џорџ Фрејзер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 8:
Рођен је у породици која је припадала имућним пословним круговима Глазова. Најпре се школовао у Глазгову, а 1873. године се уписао на [http://Тринити%20колеџ Тринити колеџ] у Кембриџу.Тамо је као професор социјалне антропологије остао до краја живота. У Кембриџу је студирао класичну филологију и филозофију, а затим и право.За антропологију се заинтересовао после читања Тајлоровог дела ''Примитивна култура'' ( ''Primitive Culture'', 1871)<ref> Џејмс Џорџ Фрејзер, ''Златна грана: проучавање магије и религије'', књ.2., стр.443-445, Београд,БИГЗ,1977..</ref> .Сматра се припадником [http://Еволуционистичке%20школе%20мишљења Еволуционистичке школе мишљења] у антропологији.
Иако је највећи део својих радова посветио антропологији није занемарио ни класичну филологију.По сведочењу његових ученика и сарадника, међу њима [http://Бронислава%20Малиновског Бронислава Малиновског] и Марета (Marett), као и Фрејзеровог секретара и биографа Ангуса Давнија (Angus Downie) представљају Фрејзера као великог радника и повученог човека који је највећи део свога времена проводио у библиотеци <ref>Исто</ref>.
Иако је био велики поборник истраживања на терену, никада није напустио салон. Написао је важан упитник у неколико издања између 1887. и 1916.Доста се ослањао на извештаје људи који су живели са народима - предметом проучавања, пре свега мисионарима <ref> Уго Фабијети, „Увод''Увод у антропологију: од локалног до глобалног“глобалног'', стр.118-121.,Београд,Clio, 2002.</ref>.
Премда је његов еволутивни след одбачен Фрејзерова синтеза [[Културна антропологија|културне антропологије]] као нове науке и традиционалних хуманистичких истраживања, његови живи описи егзотичних културних веровања и обичаја су били веома утицајни.
Он је још за живота добио највећа признања у својој домовини и иностранству, али је тешко подносио критике на рачун свога дела. Преминуо је 1941. у 87 години.