Државни савјет (Јапан) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Државни савјет''' ({{Јез-јап|枢密院}} — ''сумицу-ин'')<ref>Назива се и ''Тајни савјет'' ({{Јез-енгл|Privy Council}}).</ref> био је савјетодавни орган [[Цар Јапана|јапанског цара]] од [[1888]]. до [[1947]].
{{радови у току}}
'''Државни савјет''' ({{Јез-јап|枢密院}} — ''сумицу-ин'')<ref>Назива се и ''Тајни савјет''.</ref> био је савјетодавни орган [[Цар Јапана|јапанског цара]] од [[1888]]. до [[1947]].
 
== Историјат ==
 
Државни савјет је основан указом цара [[Муцухито|Муцухита]], дана [[28. април]]а [[1888]], са задатком да разматра нацрт Устава.<ref>Пословник Државног савјета (1888)</ref> Први предсједник је био [[Ито Хиробуми]]. Савјет је установљен по узору на [[Државни савјет Уједињеног Краљевства]].
 
Државни савјет се састојао из предсједника, потпредсједника, најмање 12 државних савјетника и секретара.<ref>Члан 2. Пословника Државног савјета</ref> Све чланове Државног савјета је именовао [[цар Јапана]], по предлогу владе, на доживотни мандат. Чланови по функцији су били и премијер и министри. Сједницама су могли присуствовати и пунољетни чланови царског дома. Државни савјет је увијек засједао тајно у царском дворцу у Токију, а некада је сједницама присуствовао и цар.
 
Године [[1941]]. јапанска влада је објавила рат [[Сједињене Америчке Државе|САД]] без савјетовања с Државним савјетом. Дана [[3. мај]]а [[1947]]. Државни савјет је био распуштен у вези са доношењем новог Устава.
Линија 14 ⟶ 13:
Меиџи устав је само укратко одређивао да ће „државни савјетници, у складу са одредбама којима се уређује организација Државног савјета, разматрати важније државне послове на позив цара“.<ref>Члан 56. Устава Јапанског царства.</ref>
 
Државни савјет је имао право да подноси предлогесавјетовао [[Цар Јапана|царуцара]] (фактичкиу свевези одлукеса:<ref>Члан је6. доносиоПословника ДржавниДржавног савјет, а цар их је потписивао) по сљедећим питањима:савјета</ref>
* амандманима на Меиџи устав ([[1890]]);
* предлагање амандмана на Устав и на Закон о царском двору;
* амандманима на Закон о царском дому ([[1889]]);
* тумачење Устава, закона и указа;
* уставним тумачењима и предлозима закона и уредби;
* објављивање рата и увођење војног режима;
* проглашењем ванредног стања и објавом рата;
* међународни односи;
* уговорима и другим међународним споразумима;
* престолонасљеђе и објављивање регентства;
* питањима насљедства престола;
* друга питања која су се налазила у надлежности цара (обично питања у вези формирања [[Кабинет Јапана|Кабинета]]).
* проглашењем регенства;
* другим питањима на позив цара, а по предлогу владе.
 
Државни савјет није имао право предлагања закона.
 
== Види још ==
Линија 27 ⟶ 30:
 
== Извори ==
{{Извори|2}}
 
[[Категорија:Политика Јапана]]