Лоара — разлика између измена

Током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] (1337-1453) Лоара је представљала границу између Француске и Енглеске. Трећина становника умрла је од [[Куга|куге]] која је задесила ово подручје 1348. и 1349. године.<ref name="WB14"/> Енглези су победили Французе 1356. године и [[Аквитанија]] је постала енглеска 1360. Године 1429. [[Јованка Орлеанка]] победила је [[Шарл VII Победник|Шарла VII]].<ref name="Bradbury2004">{{harvnb|Bradbury|2004|pp=213}}</ref> Њено спречавање опсаде [[Орлеан]]а на Лоари представљало је прекретницу у рату. Прва [[штампарија]] отворена је 1477. године у [[Анже]]у, а у том периоду изграђен је и [[Ланже (замак)|замак Ланже]].{{sfn|Williams|Boone|2002|pp=16}} За време владавине [[Франсоа I]] (1515-1547), [[Ренесансна Италија|италијанска ренесанса]] имала је снажан утицај на регион и дубоко је укорењена у архитектури и култури овог краја, посебно међу елитом и њиховим замцима.<ref name="Vv.2007">{{Cite book|author=Aa. Vv.|title=Châteaux of the Loire|url=http://books.google.com/books?id=GNfauVbBh0EC&pg=PA17|accessdate = 11. 04. 2011|year=2007|publisher=Casa Editrice Bonechi|isbn=978-88-476-1840-4|pages=17}}</ref><ref name="MoffettFazio2003">{{harvnb|Moffett|Fazio|Wodehouse|2003|pp=330}}</ref> Тридесетих година 15. века реформационе идеје стигле су у долину Лоаре и 1560. године су католици удавили неколико стотина протестаната у реку.{{sfn|Williams|Boone|2002|pp=16}}<ref name="Jervis2010">{{cite book|last=Jervis|first=William Henley|title=A History of France: From the Earliest Times to the Establishment of the Second Empire in 1852|url=http://books.google.com/books?id=9d7QAAAAMAAJ&pg=PA331|accessdate = 11. 04. 2011|year=2010|publisher=BiblioLife|isbn=978-1-145-42193-6|pages=331}}</ref> Током верских ратова од 1562. до 1598. године, Орлеан је служио као упориште [[Хугеноти|Хугенота]], али су протестанти 1568. године дигли у ваздух орлеанску катедралу.<ref name="MellershWilliams1999">{{cite book|last1=Mellersh|first1=H. E. L.|last2=Williams|first2=Neville|title=Chronology of world history|url=http://books.google.com/books?id=zIUUAQAAIAAJ|accessdate = 11. 04. 2011|year=1999|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-155-7|pagespp=188}}</ref><ref name="Finney1999">{{cite book|last=Finney|first=Paul Corby|title=Seeing beyond the word: visual arts and the Calvinist tradition|url=http://books.google.com/books?id=C8vYRVoqzf4C&pg=PA181|accessdate = 11. 04. 2011|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-3860-5|pages=181}}</ref> Године 1572, на дан [[Вартоломеј|Светог Вартоломеја]], извршен је [[Вартоломејска ноћ|масакр над Хугенотима]], где је убијено око 3000 припадника ове вере, а затим су католици стотине Хугенота удавили у Лоару.{{sfn|Williams|Boone|2002|pp=16}}

Са више од 100 врста алги, Лоара има највећи биодиверзитет фитопланктона у односу да остале реке Француске. Најзаступљенији су диатоми и зелене алге (са око 15 % по маси) који се углавном јављају у доњем току реке. Њихова укупна маса је ниска када је проток воде прелази 800 m³/s, а постаје значајна када је проток 300 m³/s или мањи, а то је углавном лети. Са смањењем протока, прве врсте које се појављују су једноћелијски диатоми попут -{[[Cyclostephanos invisitatus]], C. meneghiniana, S. Hantzschii}- и -{[[Thalassiosira pseudonana]]}-. [[Датотека:Anguilla anguilla.jpg|300px|мини|Европска јегуља (Anguilla anguilla)]] Њима се потом придружују вишећелијске врсте, укључујући -{[[Fragilaria crotonensis]], [[Nitzschia fruticosa]]}- и -{[[Skeletonema potamos]]}-, као и зелене алге које формирају звездасте или испружене колоније. Док је укупна биомаса у горњим деловима реке ниска, биодиверзитет је велики, са више од 250 таксона у Орлеану. У горњем току проценат зелених алги се смањује и од фитопланктона доминирају диатоми. Хетеротрофне бактерије представљене су кокама (49 %), бацилима (35 %), колонима (12 %) и филаментима (4 %) са укупном густином од 1.4{{e|10}} ћелија по литру.<ref name="TocknerUehlinger2009"/>

Скоро све врсте слатководних риба Француске могу се наћи у долини Лоаре, што је око 57 врста из 20 породица. Многе од њих су селице, чак 11 врста долазе узводно у реку ради мрешћења. Најчешће врсте су [[атлантски лосос]] (Salmo salar), [[поточна пастрмка]] (Salmo trutta), алоса ([[Alosa alosa]] и [[Alosa fallax]]), морска змијуљица ([[Petromyzon marinus]]), вијун ([[Lampetra fluviatilis]]) и зракоперка ([[Osmerus eperlanus]]). <ref name="TocknerUehlinger2009"/>