Ораовачки манастир — разлика између измена

Капела Св. Прокопија у народу је позната под различитим именима: олтар, црквица, [[Богородица]], Капела. Срђан Марковић, који је истраживао садржај фресака, тврди да су фреске из 15, а можда и 16. века. Он наводи да су фреске дело уметника скромне школе емиграната из више балканских држава који су се нашли у Деспотовини под именом''сербо-албанито-бугаровласи''.<ref>Срђан Марковић, Капела Св. Прокопија из састава Ораовачког манатира, Лесковачки зборник 21 (1981). стр. 259.-265259—265.</ref> Капела је полузасвођена, дужине 3,7 метара и ширине 2,3 метара, а изграђена је од камена пешчара који се може наћи у околини. Унутрашњост капеле је, делом због недостатка светлости, а делом због паљења манастира из 1878. године, полумрачна, а по зидним платнима је сивило боје.