Веб-портал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Чишћење чланка
м Враћене измене Zoranzoki21 (разговор) на последњу измену корисника Obsuser
Ред 1:
{{bez_izvora}}{{чишћење}}
[[Датотека:Portal navidiku.png|мини|260x260пискел|Веб-портал На-видику]]
'''Веб-портал''' ({{јез-енг|web portal}}) је место на [[интернет]]у које чини више различитих информационих целина или [[апликација]]. За разлику од специјализованих, тематски једноставних [[сајт]]ова, веб-портали пружају посетиоцима мноштво корисних [[информација]] из различитих извора.
Веб-портали могу садржати делове као што су: претрага сајтова, сервис е-поште, вести, пословне информације ([[курсна листа]], [[берза]]) и разне друге могућности. Многе компанијске апликације
 
Веб-портали могу садржати делове као што су: претрага сајтова, сервис е-поште, вести, пословне информације ([[курсна листа]], [[берза]]) и разне друге могућности. Многе компанијске апликације могу бити доступне корисницима путем регулисаног права приступа.
 
Портали често пружају могућност да регистровани корисници утичу на изглед и садржину свог дела портала. То су такозвани персонализовани - кориснички портали. Корисници могу издвојити само оне врсте информација које су њима занимљиве.
 
Веб-портали најчешће садрже мноштво линкова ка целовитим информацијама. Овакви линкови су класификовани по тематици – категоријама. Део информација је издвојен од стране уредника портала као битна информација. Портали пружају мноштво сервиса којима могу приступити корисници, а неки од сервиса и информација могу преузети други портали и сајтови.
 
== Зашто веб-портали? ==
Корисници често имају потребу да прегледају различите информације на једном месту.
Стални корисници интернета имају своје омиљене локације путем којих се информишу или приступају корисним информацијама.
 
Корисници често могу персонализовати изглед и врсту приказаних информација. Све те могућности најлакше се постижу употребом веб-портала.
 
Линија 24 ⟶ 21:
Средином 90-их година 20. века са развојем интернета, већом заступљеношћу личних рачунара и могућношћу коришћења [[интернет прегледач|веб-прегледача]] повећан је и број сајтова на интернету.
Многе компаније су осетиле потребу за прављењем или куповином веб-портала.
 
Они најпознатији су почели као веб-именици са [[cOBISS|каталогизацијом]] сајтова или [[датотека]] за преузимање, као и машинама за претрагу садржаја на интернету. Могућност безбедног пријављивања на систем пружио је могућности увођења услуга као што је услуга давања бесплатног [[електронска пошта|имејл]] налога, [[чат]]овања, персонализације стране, чак и игре.
 
Портали су на овај начин настојали привући што више корисника, као и задржати што дуже њихово присуство на сајту. Интерес је био у промовисању компанијских производа и услуга.
 
У овоме су предњачили даваоци интернет услуга и прикључака. Портали су постајали интересантни и као простор за оглашавање.
 
Многи од портала који су тада били популарни више не постоје, али они најпознатији и сада имају важну улогу.
 
Линија 41 ⟶ 35:
 
=== Корпоративни веб-портали ===
Као и остали веб-портали и ова врста је настала у 90-им годинама прошлог века. Многе су фирме увиделе и прихватиле овакав, нови, начин пословања. Корисницима није био довољан прост начин прегледа информација већ су од оваквих портала добили могућност персонализације. [[Информатика|Информатичарима]] су на услузи биле нове врсте сервиса којима су лакше баратали са информацијама и апликацијама са сајта неке фирме. Данашњи корпоративникороративни портали дозвољавају интеракцију и сарадњу са корисницима, радним групама и допуштају нови начин приступу и постављању информација.
 
=== Домаћини-носитељи веб-портала (-{Hosted Web portals}-) ===
Линија 52 ⟶ 46:
== Сервиси на веб-порталу ==
Многи веб-стандарди помогли су развој веб-портала, али су управо ови сервиси и доживели популарност на веб-порталима. Појава -{XML}- (икс-ем-ел) технологије омогућила је [[стандардизација|стандардизацију]]
размене садржаја између веб-портала и пословних апликација, али и размену података међусобно међу порталима, тако и лакши кориснички приступ инфомрацијама. На основи
-{XML}--а развио се -{RSS}- (скраћеница од -{RDF Site Summary}-, познатији као -{Really Simple Syndication}- – стварно једноставне вести) сервис који је нудио стандардизацију и лакши приступ новим информацијама са веб-портала. Сада је било лако прегледавати нове информације са неког портала и аутоматски их објавити на сопственом порталу.
 
Што се тиче персонализације података нови сервис који је омогућио лакше и брже баратање блоковима информација јесте -{AJAX}- (-{asynchronous JavaScript and XML}-). Ова технологија заснована на џава скрипту има задатак да веб-прегледач комуницира са [[сервер]]ом независно од учитавања странице. Могуће је слати више захтева према серверу и примати информације назад у реалном времену. Ово је омогућило лакшу персонализацију страница на веб-порталу, као и бржи приступ већим блоковима информација.